Gospodar Jevremova ulica: Beograd je svet

Gospodar Jevrem je, gle čuda, znao šta je vredno, šta treba podsticati i čemu pridavati značaja, jednom rečju bio je – Evropejac…

Tamo-vamo

Natalija Tasić je sticajem životnih okolnosti već pokazala Starom kontinentu svoje pravo lice. Za mesec dana njenog boravka u Londonu Englezi su brže-bolje poželeli da je zadrže u svom okruženju. Kako i ne bi. Pa svako želi ono što nema!

Natalija je biće vedrog duha, vesela, čila, vredna i spremna da uči i pored toga što joj CV ima nekoliko krcatih stranica koje se neprestano dopunjuju. Na tri jezika svakog iole normalnog sagovornika – naročito poslodavca – ume da trenutno obasja saznanjem da je baš ona ta koju je dosad neuspešno tražio. I pored izobilja koje joj je ponuđeno, Natalijini koraci neće odzvanjati Trafalgar skverom, već kao i poslednjih dvadeset šest godina – Ulicom gospodara Jevrema.

Kao i dosad, svakodnevno će proći dorćolskim pločnikom omeđenim Kalemegdanom i Skadarlijom na kome je prohodala i kojim i dan-danas leti zapahnjujući grad svežinom koja je toliko potrebna ostareloj Evropi.

Evropejac

Njena ulica nosi ime najmlađeg brata srpskog kneza Miloša Obrenovića – Jevrema, koji je početkom 19. veka uredio zaostalu šabačku kasabu po evropskom receptu: suzbijao hajdučiju, organizovao sudstvo, sokake preobrazio u moderne saobraćajnice sa geometrijskim smislom, i domaćinski pod krov smestio đake i učitelje, lekare i pacijente, apotekare, vojnike… a knjige sakupio u bogatu biblioteku u svom konaku okupljajući oko njih i zvuka klavira srpsku školovanu elitu u povoju. Gospodar je, gle čuda, znao šta je vredno, šta treba podsticati i čemu pridavati značaja, jednom rečju bio je – Evropejac.

Mladost na poklon

Kad izađe iz svog stana, Beograđanka Natalija Tasić ponosno prolazi pored Vukovog i Dositejevog muzeja, Bajrakli džamije, Pozorišnog muzeja, ambasade Makedonije, doma porodice Pavlović koji je decenijama, kao i prosvećeni Jevrem Obrenović, čuvao žar srpske inteligencije…

Natalija je sopstvenu mladost poklonila svome gradu. Time je prestonicu učinila lepšom. Pametnijom. Svetlijom. Beograd je zbog toga još više evropski. Beograd je zbog toga još više svetski. Da, da, Natalija Tasić je svome gradu pomogla da postane i ostane – s(c)vet!

Eh, kada bi Beograd uzvratio i pomogao svojoj Nataliji da nikad ne pomisli da je pogrešila. Gospodar Jevrem bi to izuzetno cenio. ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…