Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Neka me đavo nosi ako nije istina: na ulicama našeg Beograda sve je manje vrabaca. Ova ptica pevačica, simbol hitrog, skakutavog, nemirnog duha srpske prestonice, danas je redak zver u BG zelenilu.
Proverite sami, ja sam već, više puta! Jedem tako kiflu u parku Manjež kod Fakulteta muzičke umetnosti, žvaćem i slušam anđeoski mecosopran studentkinje koja predano školuje glas više od deset godina i nema nameru da se proslavi za svega mesec dana na rijaliti TV šou programu – naravno, pa ona i nije pajac, već umetnica koja živi muziku – kad pred moje noge sleti jato golubova: sivih, prljavih, ofucanih, i grlo im stradalo, zvuče kao raštimovana bratija pirata sa ukletog jedrenjaka „Leteći Holanđanin“.
Krilati gusari neprestano pevaju – vole gusari da pevaju – sve u ritmu mlateći praznim glavicama. Uvek je tako: najglasniji su oni koji nemaju sluha! Ma samo da ih još snimi televizija, emituje u udarnom terminu dok narod večera i praznoglavi odmah postaju poznati! A toliko se raduju mrvicama, kao da im to što postaju celebrity automatski puni glavu pameću!
Gradski pirati
Namnožili se ti gradski pirati, samo falširaju „gu-gu, gu-gu“. Nijednog jedinog vrapčeta, čak ni žutokljunca, veselog i brzog pernatog predstavnika legendarnog beogradskog duha. Došli divlji – isterali pitome!
OK, uzdahnem „Hleba i igara“ i – prospem mrvice. Dohvati se ona ukleta bratija oko hrane, leti perje naokolo, a s vrha platana najednom kao Supermen – tam-ta-reee! – stušti se leteća grudvica, legendarno BG ptiče – „dživ-dživ, dživ-dživ!“ – na moje oduševljenje mazne najveću mrvu i prhne nazad u krošnju. Vrabac! Dživdži! Cvrle moj! Živ je! Ljudi, živ je! On je žiiiv! Jupiiiii! Skačem po travi, a prolaznici me sumnjičavo merkaju.
Za dživdžijem odjuri pola jata ratobornih gukatora. Sa ostatkom kifle smirujem parkovske strasti! Za tili čas i dodatak je zgromljen. Izvijaju se šije da ih još neki nezvani gost ne iznenadi…
Pošto svakoj kifli jednom dođe kraj, apelujem: dragi Beograđani, ako vas još ima, pomagajte! Ne dozvolimo da naš simbol bude nezvani gost u sopstvenoj kući! Vratimo ga sa ivice parka, sa ruba pameti, u dušu Beograda i centar zbivanja! ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.
Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
