Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Okićen mikrofonom, bloger „Dana u Beogradu“ Darko Kalezić prošetao se da bi dočarao sebi i drugima sve javne tajne koje čuva Knez Mihailova.
Sledi transkript odabranih dijaloga koji su nastali tokom šetnje gradskim korzoom od Palate „Albanija“ do Kalemegdana, a piiiipovi su ubačeni zbog zalaganja redakcije za očuvanje čistote jezika.
– Onda mu skucam mejl, nakitim sve kako je bilo, pa redom bla-bla, sine, najcrnje što možeš da zamisliš, al’ u celofanu, kulturno, na finjaka mu se napijem krvi, i sad čekam krelca da odgovori…
– Natrpali ih samo tako, brate, nabili sa tri nula, ma oči im ispale… Keve mi rodžene… Ša zevaš, Balavi, ne veruješ, a! Pitaj Lajavog…
– A ono rasprodaja 80 posto, tip gasi radnju, pali srećnik preko grane, nas tri napadnemo butik, obrstimo rafove, kupila sam za DŽ gomilu krpica, ma svašta-nešto, majka Bisa zevnula u nesvest, mi je nekako povratimo, a ona ni pet ni šest: Da nije opet bio neki moleban…
– Av-av! Snif-snif! …Brando! Brando! Ne njuškaj dete! Fuj to! Ta-jo, što ca-dak… Ku-pi ku-cu… Daj, pile, taji ruku, ta-ko… Čibe, džukelo! Cijuuu…
– Što volim da se napijem vode na ovoj Delijskoj česmi… i konstantno, ali konstantno se pitam što se ne zove Česma Crvene zvezde…
– Oooo, gos’n Mastiloviću, kako je lepo videti Vas… Moje je zadovoljstvo, mila gospođo Petrič… Kako Vam je Malena, i dalje u Vankuveru? Neee – ma hajte! A gde je sada…
– Ivana! Ivanaaa! Eno ih! Eno ih ispred „Platoa”! Dolazi vamo! Ha-ha! Kupali se idioti u fontani! Ceo razred! Brže, brže…
– Na Uskrs sam se rodio, đanum… Ne razumem, piiiiip, kako ovaj lik ne rikne od gladi… na Džurdževdan se, aman, krstijooo… Ajmo, ne mogu više da slušam zapomaganje! U ovom gradu svaki neurotičar uzme harmoniku i leči dušu na trotoaru…
– Ostavila ga je, normalno, devojka uopšte nije blesava, pa kad on insistira da žive kod mame, i to njegove… Da mu znaš mamu, ne bi tako pričao!
– Sa cela tri glasa vlada, a mi, dragi moj, to dopustili, i pod tom njegovom šljivom gajimo n-a-š-u decu, e neće moći, da mu piiiiiiip-piiiiiiip-piiiiiiiiiiiip! Smiri se, Mikice, ma nema šanse, a da skoknemo na negde na piće?
– Becooo! Becoooo! Traže te po celom Kališu…
– Nemoj, Brando, čiku, dođi… Brando! Fuj to! Av-av! Kuš, more, piiiiiip! Cijuuu! Skvik!
– Ej, oćeš na Zdravka u decembru? Jok, ti ćeš! ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi. Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
