Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Divlji, divlji grad: Ja Tarzan, ti Džejn
Divlji, divlji grad
Divlji, divlji grad

Divlji, divlji grad: Ja Tarzan, ti Džejn

Divlja gradnja, divlji priključci na struju, još divljiji na vodovod i kanalizaciju, divlji prodavci u Bulevaru, divlji, baš divlji taksisti, divlji vozači voze kroz crveno…

Divlji otpadi automobila, divlje deponije na svakom koraku, divlji provod na splavovima, divlje arhitekte nakaradnih zdanja, divlje tezge gde god se okreneš, divlje pljeskarnice, krdo divljači trči da zauzme mesto u prevozu, divlji ja kad podivljam.

Divlji svi… samo ti pitoma

Divlji psi uličari tzv. lutalice, 50.000 divljih komada u Beogradu, ko zna koliko divljih mačaka što divlje mjauču, dve noge što vire iz kontejnera divlje se ritaju, divlji golubovi divljački gutaju, divlja kiša, divlja grmljavina, samo ti pitoma. Ne znam kako ti to polazi za rukom pored ovolikih divljaka.

Divlji trolejbus bez kočnica, divlja mu grejanje usred leta, divlji čovek u njemu koji se nikad ne kupa, gle, divlji čovek koji se kupa jednom godišnje i u busu, pa divljak s mirisom zveri u tramvaju… U svakom vozilu GSP-a po jedan divljak – kao da ih je neki divlji planer na divlje raspoređivao. Da, da, divljaci se i voze bez karte, na divlje i dalje.

Divlji alasi na divlje love ribu na Dunavu, divlje sojenice niču na novobeogradskoj obali Save, divlji betonski pristani okivaju reku koja je htela da nam ostane pitoma, ali očito ne može. Podivljaše je divlji ljudi.

Divlji trgovci na Kaleniću parkiraju divlje kamione sve ukrug oko pijace, divlji smrad širi se do neba koje bi da ne podivlja, ali kako kad se pitaju divljaci. Ne daju!

U divlje veče…

Palim TV – sve go divljak do divljaka! Gasim TV! Puštam divlju muziku do koske. Dobra je, dobra! Divlja! Neka mi je divlja, što divljija. Dako uz nju ostanem pitom, ali, znam, male su šanse. Čeka me novi divlji dan. Divlja ulica. Divlji, divlji grad…

U divlje veče, grlim te divlje, najdivljije, kao Tarzan svoju Džejn. Podivlja i ti, dosad tako pitoma. Uzvraćaš pohotno noktima, zubima: „Aaaaaaaah!” Komšije ne mogu oka da sklope, psuju divlje sa terasa: „Divljaci jedni, sram vas bilo!”

„Toooo mi radiiiiii!”, vrištim i sam, „Aaaaaaaah! Hej, stani malo… Izgreba me… Ma ujede me, ženo!” ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

 

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.