Franš u nacionalnoj svesti
Ove godine obeležava se 100 godina od početka Velikog rata. Mnogo je ljudi tokom godine na spomenik francuskom maršalu i počasnom srpskom vojvodi Franšu d’ Epereu (1856–1942) položilo cveće.
Vojnik koji je iskustvo stekao u kolonijalnim ratovima u Tunisu, Alžiru i Maroku komandovao je savezničkim trupama što su probile Solunski front i potom najurile Nemce, Austrijance i Bugare i ušle u Srbiju.
Na ovogodišnjoj vojnoj paradi i drugim mestima na kojima se obeležavala stogodišnjica čuli su se zvuci „Tamo daleko” a tu i tamo pomenut je i vrhovni strateg armija koje su prognale zajedničkog neprijatelja i naglašeno da je visoko cenio Srbe i njihove težnje da oslobode porobljenu otadžbinu. Umešno vodeći oslobodioce ka našoj zemlji, ušao je u srpsko nacionalno sećanje.
Počasni građanin
Spomenik ovoj značajnoj ličnosti – poprsje u bronzi uradio je umetnik Risto Stijović – svečano je otkriven 1936. pred francuskim vojskovođom. Tom prilikom D’ Epere je postao i počasni građanin Beograda.
Posete njegovih ratnika i njihovih potomaka proslavama velikog proboja – na vojničkom groblju na Zejtinliku uz ostale saveznike sahranjeno je 7.565 srpskih junaka – sve do danas ukazuju da Francuska i Srbija ne zaboravljaju zajedničku prošlost i ljude koji su ih zbližili. Bilo bi dobro da je i danas što više onih što povezuju dva naroda i spontano „proizvode” to uzajamno poštovanje.
Znano je, međutim, da se prijateljstva zaslužuju. Ako hoćemo prijatelje u Parizu i Londonu, moramo ih steći, čuvati, tako reći gajiti, da ne bismo u svetu bili usamljeni dok pokušavamo da u delo sprovedemo sopstvene ideje.
Haos se ne uređuje na ulici
Sa uzvišenja kod Veterinarskog fakulteta strateg Franš nas gleda kako svakodnevno forsiramo Autokomandu. Posmatra amatere kako se muče dok se probijaju kroz saobraćajni krkljanac.
Jedni dolaze sa autoputa, ne mogu da se uključe, drugi bi na autoput, ide sporo, treći ne mogu ni da se spuste Bulevarom oslobođenja, oni iz pravca Humske i Vojvode Stepe stoje najduže – dok se ne začuje spasonosna pištaljka saobraćajca koji pokušava da uredi haos.
A haos se i ne uređuje tu na ulici, već strateškim planiranjem u kabinetu.
Dragi Beograđanine, ako u ponedeljak ujutru na posao stigneš na vreme iz pomenutih pravaca – a i šire – svaka ti čast! Šef treba da te časti, najmanje Ordenom Legije časti! ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
