Đubre. Smeće, gnoj, stajsko đubrivo. Od turskog گوبره (gübre) i starogrčkog κόπρος (kópros). Iz svakodnevnog govora i iz skupštine: „Đubre jedno!“ Beskorisni ili besmisleni kompjuterski podaci. Pokvarenjak.
Sad kao nikad ranije našem društvu potrebna je prvo separacija iliti odvajanje smeća, a zatim reciklaža tj. prerada i izrada novih proizvoda od iskorišćenog i bačenog materijala.
Sortirano đubre mnoga dobra čini
Počnimo, ljudi, nije teško: plastika na jednu stranu, staklo u staklo, opasan otpad u opasan otpad, špricevi i druga medicinska – inficirana pomagala strogo posebno, aluminijum sa kiselog mleka na onu gomilu, zatrebaće mlekadžijama…
Sledi, potom, recikliranje: sortirano đubre mnoga dobra čini. Služi kao čista sirovina za naredni proizvodni ciklus, plus ono još dragocenije: čuva se naša jedina majčica Zemljica.
Možemo i da smanjimo ambicije. Ne moramo ceo svet baš mi da sačuvamo. Grandomanske ideje uvek su nas dovodile na rub istorijske deponije. Dovoljno je da sačuvamo svoju kuću, svoje dvorište, svoju ulicu, svoj kraj, svoj voljeni Beograd.
Da ne pljujemo po pločniku, da ne praznimo piksle iz kola direktno pod auto i damo gas, da ne bombardujemo prolaznike kesama sa prozora solitera, da ne ostavljamo hrpe otpadaka na ćošku, žar u kontejnerima…
Ehej, kad bismo sve to odmah prestali, pa mi bismo već spasli ne samo sebe, svoj grad i Srbiju, već i ovu divnu Plavu planetu koja se sva utačkala od crnih mrlja. Crnih rupa! Nećemo valjda i mi da budemo jedna od njih.
Majstori čistoće
Naši dragi „lejkersi“, okačeni u grozdovima na svoje narandžaste kamione daju sve od sebe, rade vredno non-stop.
Uvek su ovi majstori čistoće žrtve odbacivanja nepotrebnih stvari. Uvek ti stručnjaci reda vraćaju prestonici izgled kad je bahati naruže iživljavanjem po trgovima… Uvek se eksperti za higijenu u žuto-narandžastim dresovima izdignu, poput NBA careva, nadvise situaciju i srede lom…
Trebalo bi im umesto izanđalih brezovih metli obezbediti nešto savremenije sprave da se bore sa ružnim navikama građana.
Mogli bi i naši predstavnici u parlamentu da odenu pobedničke dresove BG „jezerdžija“ i počiste đubre od ružnih reči u narodnom domu.
Mogli bi najzad i da prestanu da vade izanđale pojmove sa đubrišta istorije: demagogiju, manipulaciju masama, zatupljivanje i zastrašivanje i bar pokušaju da dunu, uglancaju i ožive retke, a vredne pojave: solidarnost, toleranciju, uvažavanje onih u manjini, drugačijemislećih itd. i sl. ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
