Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Ako je verovati Englezima, treći januarski ponedeljak, ovaj koji smo sad za nama ostavili, zvanično je najdepresivniji dan u godini.
Iako statistika nikad nije sveobuhvatna, ni sasvim pouzdana, osim procentualnih postoje neka racionalna, čak i naučna objašnjenja, koja podupiru tezu najnesrećnijeg ponedeljka.
Opet, kad se u problem zaviri izbliza, stvari se manje više svode na novčanike i stomake, što je uobičajena i teško osporiva ljudska problematika u bilo kojim, statističkim ili nestatističkim analizama.
Čemu čovek da se raduje?
Godina tek što je počela, ali računica je već pogrešna. Kad čovek realno pogleda, ne treba mu ogledalo da bi mu se smrklo. Svako ko je hteo da smrša već se ugojio, ko je želeo lep provod taj se samo lepo najeo, a u mnogo slučajeva preterano napio, ali priliku za bilo kakvu uštedu tu niko nije našao.
Te tako, kakvim god novim ili starim kalendarima da se služimo, teško da možemo da se utešimo. U nesrećnoj zagledanosti u Božić, koji je već prošao i Novu godinu, koja samo što je došla, a već prošla, negde sredinom januara ništa više ne izgleda novo, sve već počinje neodoljivo da podseća na ono staro i ofucano.
Tužne odbačene jelke ne svetlucaju nadom iščekivanja, nema više poklona, prošle su zabave i mnogobrojna čestitanja… Januar je mesec istrošnih nada, u kome sve, vrlo brzo, dobija izgled starih zaboravljenih igračaka.
Praznovanje je za nama, nismo ništa lepši, pametniji, ni sretniji, ali smo već siromašniji i nesrećniji. Na bankovnom računu su već dugovi koje je nemoguće isplatiti, a godina tek što je počela da odmiče.
Ne odlučuju se ljudi lako da se samoubiju – traže izlaze u sabiranju, oduzimanju i čak i kad u prostim računskim radnjama život gledaju kroz negativne sume sigurno se okreću nekim višim matematičkim računicama.
Konačno, neki odluče da se utope u nesreći i najbližima, uz sve brige i dugove, ostave i svoje posmrtne ostatke.
Ponedeljak je dan odluke
Zašto ljudi biraju da se samoubijaju baš ponedeljkom? Bilo koji drugi dan u nedelji nije ništa lošiji izbor kad se čovek odlučuje da konačnom tačkom zatvori svoje životno poglavlje.
Među samoubicama ponedeljak je ipak najpopularniji dan, pa tako dobija status najproblematičnijeg dana u nedelji.
U prilog mogućeg izbora kojeg drugog samoubistvu pogodnog dana, dodajem smelo da je za mene lično nedelja nekako uvek bila tužnija, valjda zato što se nalazi na kraju. Kraj ne ostavlja nadu.
Jedan srpski dizajner lepo je to osmislio: p(O, NE)deljak.
Ponedeljak makar liči na nekakav početak, pa postoji iluzija da će se možda baš ovog ponedeljka desiti ipak neka promena, iako se ona uglavnom ne dešava.
Januar sporo prolazi, do letnjih odmora i sunčanih dana sećanje izneverava, a na ovoj strani sveta teško ko može i da ih dočeka, koliko god da je intenzivna nada i vera u dolazak leta.
U januaru suviše je rano i za pokušaje da se glumi leto. Čovek može da ne nosi šal, kapu ili rukavice, ali ako mu svakodnevno treba kišobran, onda ne može da se pretvara da je sunčan dan.
Tmurno, sivo nebo januarskog mraka ne ostavlja mnogo mesta za svetla očekivanja – nade ostaju trajno zamračene tamnim oblacima neostvarenih stremljenja. Što je najtužnije nema baš ni snega, nema ni sneško koga da obraduje…
Za sunčane dane se ovde u Engleskoj svi spremaju tokom cele godine, te tako kad meteorologija izneveri sva očekivanja, ostaje još samo depresija. ♦
SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!
»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.
