Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Ne guraj nos tamo gde mu nije mesto
Ne guraj nos tamo gde mu nije mesto
Ne guraj nos tamo gde mu nije mesto

Ne guraj nos tamo gde mu nije mesto

Čvrsto sam ubeđena da se kod nas balkanskih naroda ljudi mnogo više bave tuđim životima nego što to čine ovde u hladnim evropskim zemljama.

Ne bih rekla da to ima ikakve veze sa klimatskim uslovima, ali je simptomatično. Što ih više sunce greje to su ljudi raspojasaniji i familijarniji. Niko se kod nas ne libi toga da drugima soli pamet, iako se o osoljenosti sopstvene pameti nikad ozbiljno ne zapita.

Ne pristoji petljati se u život ljudima sa kojima ne deliš ništa, sem retkih rodbinskih posela. To dakako ne smeta da se, u razmeni plezanterija, podele i saveti o sklapanju braka i odgajanju dece.

Kombinaciji dragocenih iskustava i iskrenih želja, kojima svoje i još češće tuđe potomke stavljaju na put ispravnih životnih odluka, teško je stati na kraj.

Kod već oformljenih porodica dobronamerni saveti uglavnom prate liniju dečjeg odrastanja: kako da se skinu pelene, ostave cuce, brzo prohoda ili dobro jede.

Sve sa najboljim namerama

Omiljen hobi širih porodičnih krugova kod naših naroda i narodnosti je petljanje u rodbinske bračne i porodične odnose.

Ova u nas odomaćena pojava, poznata kao provodadžisanje, kod Engleza je nezamisliva nepristojnost, zato joj i ime nedostaje.

Niko se ovde, čak ni kroz šalu, pa ni prijateljski, ni na porodičnim slavljima, neće usuditi da potegne pitanje čije je vreme za brak i porodicu već došlo, a čije, ne daj bože, odavno prošlo. Ljudi ovde, ne retko, žive i u vanbračnim zajednicama i to im ne smeta da osnuju porodicu, a ima i takvih koji odluku da žive bez potomstva nikome ne pravdaju, iako za osnivanje porodice možda nemaju nikakvih stvarnih prepreka.

Brak i porodica, suprotno balkanskim shvatanjima, nije jedini izvor srećnog i ispunjenog života. Ni takozvani baka-deka servis se ovde nikako ne podrazumeva.

Dok engleski roditelji roditelja drže do nezavisnosti i viđaju se sa decom o praznicima i rođendanima, kod nas roditelji svakodnevne obaveze uvek usklađuju sa nikad zanemarenim mogućnostima staramajki da skuvaju, iz škole sačekaju ili noću kraj uzglavlja deci dežuraju.

Stil života je, dakako, diktiran uslovima, a ne samo željama, no iako znam da ću posle ovoga biti otvorena meta brižnih roditelja, tvrdim da u ovakvoj podeli obaveza ima mnogo nesagledivih posledica.

Kako se vaspitava dete

U Britaniji, mora se priznati, trude se pošteno da se ni u vaspitanje sopstvene dece mnogo ne mešaju. Sve je i tako u potpunoj zavisnosti od društvenog statusa.

Neko sopstveno dete stavi na startnu poziciju za budući život još pre vrtića, a neko se ne brine ni da li je dete obučeno i umiveno kad izlazi iz kuće. Vaspitanje se, po tradiciji, prepušta za to osposobljenim pojedincima i ustanovama.

Uglavnom se, zatim, podrazumeva da su deca manje više razmažena, da se otimaju i tuku i bez razloga i da se uvek treba osmehivati, bez srama, u susret prolaznicima.

Istovremeno, uz paradiranje osmesima i žongliranje rečima, ovde je fizičko kažnjavanje bilo deo uobičajenog vaspitanja, posebno u skupim privatnim školama i zakonom je zabranjeno tek kasnih osamdesetih godina sad već prošlog veka.

Sasvim usklađeno sa nasledstvom britanskih kulturnih vrednosti i jeste da uvek postoji jedno lice koje se prikazuje svetu i drugo za koje malo ko zna. ♦

SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.