Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Randevu Kod konja
Spomenik knezu Mihailu
Spomenik knezu Mihailu

Randevu Kod konja

Ko se u Beogradu zaljubio, a nije do sada imao randevu s voljenom osobom Kod konja, trebalo bi ozbiljno da se zamisli i prizna sebi da li uopšte voli dotičnu osobu, ovaj grad i predstojeći dan.

A ko je pak poljubio drage usne pred bronzanim obeležjem slavnom knezu, a potom štraftom prozvanom po njemu prošetao put Kalemegdana, mogao bi se kandidovati za prestižno zvanje žitelja prestonice.

Slatko iščekivanje, titraj u grudima, osmeh, poljubac baš na ovom mestu i čine pravog Beograđanina, a ne puko stanovanje u krugu dvojke.

Oslobodilac na konju

Trg u centru – nekad Pozorišni, a danas Trg Republike, najomiljenije sastajalište srednjoškolaca i studenata – počeo je da se formira 1866. rušenjem zloglasne Stambol kapije, simbola stradanja Srba pod Otomanskim carstvom.

Naredne godine Riza-paša, poslednji turski vojni zapovednik na ovoj kaldrmi, predaje Mihailu Obrenoviću ključeve srpskih gradova, što predstavlja jedan od najvećih uspeha kneževe diplomatije.

On je potom na konju kao oslobodilac ušao u Beogradsku tvrđavu, njegova streljačka četa smenila je turske straže, a to su građani propratili do tada neviđenom bakljadom.

Slavilo se tada i u Šapcu, Smederevu, Kladovu, Užicu i Soko-gradu, a imena ovih varoši od opčinjenosti i ljubavnog zanosa ne bi trebalo niko da previdi dok na trgu čeka ljubav svog života.

Dovoljno je da pogleda na postament: nazivi oslobođenih gradova ispisani su ispod reljefnog friza arhitekte Konstantina Jovanovića.

Oprošteno?!

Sam Spomenik knezu Mihailu delo je firentinskog vajara Enrika Pacija i otkriven je 1882. na Svetog Nikolu, dan kneževe slave.

Opšteprihvaćenog vladara Mihaila Obrenovića ubila su braća Radovanović u Košutnjaku 1868. godine.

Poslednje tri decenije moderni Beograđani nalaze se Kod konja.

Ovaj brzi oblik imena prvog našeg umetničkog spomenika nastao je kao posledica bezglavog žurenja u budućnost, sa sve sendvičima, picama i ostalom brzom hranom u rukama. Besmrtnik na konju bi nam valjda oprostio.

A sami sebi… da li bismo to uopšte bili kadri, u ovako velikoj brzini? ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.