Pre više od sto godina u složenim okolnostima dinastičkih prevrata Branislav Nušić pisao je komedije, romane i pripovetke, a u Politici pod pseudonimom Ben Akiba objavljivao angažovane novinske tekstove.
Satiričnom lampom osvetljavao je mračne strane ondašnjeg društva izlažući očima običnih ljudi nakazno ponašanje učesnika u političkoj igri – narodnih poslanika, ministara, pa i predstavnika same dinastije, s kraljem na čelu, zbog čega je i na robiji zaglavio.
Podaništvo, nerad, ošljarenje, bahatost, podmitljivost i snishodljivost sudskih činovnika, birokrata svih fela i žandarma izvrgavao je ruglu posmatrajući taj zanimljivi svet na jedini zdrav način: humorističkom lupom.
To je bio njegov pokušaj da savremenike, a naročito one koji drže upravljač, pozove da upotrebe razum, naročito pri donošenju sudbonosnih odluka.
Sve je crnje i gore…
Branislav Nušić je, zahvaljujući stavu i pogledima, stekao mnogobrojne naslednike – specifičan soj srpskih satiričara, pripovedača, pesnika i aforističara – pisce zolje koji svojim rečima – žaokama podbadaju aktere današnje javne scene pokušavajući da izazovu crvenilo na obrazu koji te žrtve zapravo i nemaju.
Potpisnik ovih redova sebe smatra izdankom stabla Nušićevih potomaka jer radi što i njegov askurđel Ben Akiba: istom satiričnom lampom videlu izlaže mentalitet likova koji svima nama rade o glavi.
To što rade nama još je i razumljivo, al’ sebi što rade – nikako!
Dragi moj Akiba, pre nego što zaključim raport iz 21. veka, mogu ti reći da se, otkad si se u nebesa uzdigao, ovde štošta promenilo: dva-triput državno uređenje, tri-četiri puta naziv otadžbine – svaka znatno uža od prethodne – pet-šest diktatora ili vođa sklonih da to postanu…
A činovnici, žandari i birokrate o kojima si pisao… i oni su se promenili… Sve je crnje i gore nego što si sam predstavljao!
Po imenu ovog rođenog Beograđanina danas nazivamo jednu ulicu u centru, školu na Voždovcu, nagradu Udruženja dramskih pisaca Srbije, koje je i poradilo da se ovom velikanu kod Narodnog pozorišta, čiji je upravnik jedno vreme bio, 1991. podigne spomenik, rad vajara Zorana Ivanovića. ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
