Mohandas Karamčand Gandi poznat kao Mahatma – Velika duša (1869–1948), čije ime nosi novobeogradski bulevar – Gandijeva ulica – osnivač je savremene Indije i zagovornik satjagrahe, nenasilnog otpora, kojim je sproveo revoluciju oslobađajući indijsku naciju od britanske kolonijalne vlasti.
Inspirisan istinom i nenasiljem – tradicionalnim hinduističkim vrednostima – prosvetiteljstvom Lava Nikolajeviča Tolstoja, kao i idejama američkog mislioca i pesnika prirode Henrija Dejvida Toroa o građanskoj neposlušnosti, ovaj advokat odbacio je odelo, simbol bogataškog nemorala, i obukao ručno šivenu košulju, a potom poveo stotine miliona sunarodnika na put pronalaženja nacionalnog identiteta.
Gandijev način razmišljanja podstiče kasnije Martina Lutera Kinga i Nelsona Mandelu u njihovom demokratskom i antirasističkom prosvetljenju obespravljenih, što nam ukazuje da ideje otpora kao zaraza putuju planetom i uvek su pred vratima onih režima koji nastoje da zabludama i lažima večno vladaju.
Beogandijevski otpor
Mada satjagraha nije svojstvena ovdašnjem ratobornom podneblju, nenasilan (beo)građanski protest devedesetih godina prošlog veka bez zrna baruta – gandijevski, na srpski način – „otpisao” je režim Slobodana Miloševića.
Stotine hiljada ljudi svakodnevno je šetalo ulicama i zviždalo pištaljkama, zveckalo ključevima, trubilo prozuklim „patkicama” bacajući vlastodršce u očaj.
U vreme lažljivog TV „Dnevnika” audio otpor bio je najžešći: na prozorima se lupalo u lonce, čangrljalo džezvama, oni maštovitiji rokali su varjačama po ogradi terase.
Od svog balkona napravio sam podijum na kome bi mi i bubnjar Billy Cobham pozavideo: okružen većim i manjim – praznim, nego šta – rezervoarima za gorivo i poklopcima šerpi raznolikog prečnika, nenasilno sam se kutlačama iživljavao u jazz-rock maniru do duboko u noć, sve do odjavne RTS-ove špice.
Režim je pao, sreća njegova, jer sam sa ekipom u kraju za sledeću, terminalnu, fazu „nenasilja” u najvećoj tajnosti patentirao zvuke ala Godzila koji ciljnu grupu sistematski smaraju i vode od blentavila i ludila, do izdahnuća praćenog jezivim koprcanjem.
E, nikad se ne zna… Pošto se danas na političkoj sceni dešava povratak otpisanih… možda patent zatreba i najzad zaživi!
Fina je ova Gandijeva ulica… ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
