Ova priča o Tanji Nikolajević-Veselinov i Mileni Pavlović Barili napisana je pre nekoliko godina. Objavljujemo je neizmenjenu, slučajno, baš na Dan žena… (prim. ur.)
Kao briljantna studentkinja u klasi profesora Milice Stevanović i Stojana Ćelića, koji je forsirao estetiku visokog modernizma, Tanja Nikolajević-Veselinov umalo posle studija da u Parizu nastavi karijeru slikara.
Srećom po Srbiju, i sinove koje je kasnije dobila, Tanja je u Beogradu nastavila da promoviše nove ideje.
Potomak bistrih brzaka kragujevačke umetničke vode – otac pesnik i majka slikarka – Tanja i ne zna da živi i radi drugačije, osim da surfuje po stvaralačkim talasima koje na horizontu drugi i ne naziru.
Na istraživanje po buri teraju je geni i nagon da se izrazi na poseban način, a želja za svežinom tema vodi je kroz uvek nove koloraturne predele.
Prateći njenih dosadašnjih jedanaest samostalnih izložbi i desetine kolektivnih, svedok sam da na čvrstom temelju zdravog razmišljanja godinama gradi velelepno zdanje sopstvenog slikarskog sna uzbudljive forme, boje i oblika.
Blago bi bilo Parizu da se Tanja u njemu obrela, al’ Beograd bi u tom slučaju izgubio. Samo… hoće li to već neko ovde najzad i obznaniti!
Jedinstvena ličnost
A početkom 20. veka, 1909, Požarevljanka Danica Pavlović i italijanski kompozitor i pesnik Bruno Barilli dobili su jedino dete, Milenu, ispostaviće se – posle dve decenije kad je završivši školovanje u Beogradu spakovala stvari i otišla tragom sopstvene idejne niti u Minhen, London, Pariz, Rim – jedinstvenu ličnost u srpskoj i evropskoj modernoj umetnosti, melanholičnu autorku sanja.
Inspirisana antičkom mitologijom, ova pesnikinja slikarstva svoja duboka emotivna stanja maestralno ogoljuje pred obožavaocima nadrealne, magične, fantastične akcije.
Enigmatske kompozicije, tračice, velovi, venere i nimfe, dim… jezik su kojim govori Milena, a ljudi od stila ma gde na planeti bili razumeju kao svoj, maternji.
Evropa je prigrlila njenu fantaziju, a naša prestonica joj „uzvratila” ulicom s njenim imenom – u Resniku.
Da li bi našla posao da je ostala u Srbiji ne zna se, ali se zna da ga je bezuspešno tražila. Moderne devojke, uostalom, i ne pripadaju crno-belom okruženju jer su im snoviđenja u boji.
Posle mnogih izložbi i uspeha u evropskim metropolama, Milena se u Americi bavila dizajnom, ilustrovanjem, kostimima. Umrla je u Njujorku 1945. godine. ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
