Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Old Boys Club: Članska karta boljeg života
Old Boys Club
Old Boys Club

Old Boys Club: Članska karta boljeg života

Ne daju se „old boys“ u udobnim foteljama. Oni svoje klubove i odbore ne ispuštaju nikada. To, istorijski gledano, potpada pod deo monarhističkog nasleđa – jednom član, uvek član.

Nema tih okolnosti koje utiču na članstvo rojalističkih klubova. Takve članske karte koje sva vrata širom otvaraju ne obezbeđuju se mukotrpnim radom, ni znanjem, nego samo i isključivo bitisanjem, opstajavanjem na vekovnim posedima, generacijama.

Tako je bilo odvajkada, pa se tradicionalno ni sad ništa ne menja.

Kako se stiču privilegije

Svugde se manje više sumnjivim načinima stiže do prestižnih pozicija, ali se samo ovde u Britaniji one obezbeđuju bez mnogo truda, krvi i znoja, isključivo na bazi naslednih i dobro utemeljenih finansijskih faktora.

To je svet sa zasebnim i nepojmljivo drugačijim životnim kriterijumima, koji za nas obične smrtnike ne mogu da važe.

Ljudi na takvim naslednim pozicijama uživaju životni luksuz neopterećenosti svakodnevnim brigama. Takva rasterećenost razvija poseban vid misaone razbarušenosti, gde se velika pažnja posvećuje formi, a mnogo manja smislenosti trajanja.

Otud se u ophođenju i komunikaciji sa subordiniranim članovima društva velika briga polaže na primetne spoljne faktore različitosti, one koji im daju pravo na doživotne pozicije upravljanja.

Istovremeno se u odabranim prilikama obraćanja članstvu na godišnjim klupskim skupovima vodi računa isključivo o stilskoj i tonskoj iznijansiranosti izlaganja.

Jalove parlamentarne diskusije

Nema, nažalost, nikakve značajne razlike ni kad se ovakve jedinke, ti matori momci, „old boys“, oglase u parlamentu. Izlaganja se često ni izdaleka ne bave stvarnim problemima, već stilskim dometima govornika, koji uživa u idealnoj podešenosti boje i intonacije svog glasa, sa uvežbanom i odmerenom pratećom gestikulacijom.

Demokratska načela parlamentarne rasprave dopuštaju neograničeno trajanje govora, čiji je ponekad jedini cilj da umrtvi slušaoce i uguši svaku diskusiju pre nego što je i počela.

Sve podseća na dobro pripremljenu arenu u kojoj nikad nema borbe, jer i nema pravih protivnika.

Te tako, umesto da se kreću ka cilju donošenja odluka ili promena zakona, parlamentarne rasprave uglavnom ni na koji način ne menjaju postojeće stanje.

Ideal nepromenljivosti i u konačnoj instanci nepomerivosti tradicionalno utvrđenih granica monarhističkog utemeljenja uvek je dobro obezbeđen.

Namerna zastranjivanja

Ne vredi mnogo borba onostranih (čitaj demokratskih) činilaca protiv nezasluženog nasleđenog prava odlučivanja. Ne vrede ni napisi u novinama, koji tek među retkim čitaocima ostavljaju nekog uticaja.

Takve ljude, čije porodice vekovima drže iste pozicije, ništa ne pomera sa odabranih povlašćenih funkcija. Ni vidna šteta koju svojim (ne)delovanjem nanose svojim odborima, ni govorništvom zaneta zastranjivanja u brojnim klubovima, sve to nema bilo kakvog odraza na stvarno stanje stvari.

Susret sa ostatkom sveta, koji uvek ukazuje na zastarelost tradicionalnih metoda, najočigledniji je u sportskim obračunima, ali ništa manje štete nema ni na drugim za zdravlje društva vitalnijim poljima.

Gde god da se odlučuje o budućnosti ne biva ništa drugačije.

Iako svojim delovanjem ograđuju i izoluju one koje treba da pomažu i usmeravaju, ostavljajući ih bez stvarne mogućnosti da bilo kuda napreduju, oni svojim članskim kartama koriste svoje neodrecivo pravo da u ime ostalih odlučuju.

Engleska nije zemlja ravnopravnosti. Prava i demokratija su vlasništvo odabranih, koji se zatim staraju o tome da selekcija uvek ide u istom pravcu i da odnos snaga ostane uvek neizmenjen i u njihovu korist pozitivan. ♦

SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.