Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Dunavski kej: Obala majora Gavrilovića
Dunavski kej: Obala majora Gavrilovića
Dunavski kej: Obala majora Gavrilovića

Dunavski kej: Obala majora Gavrilovića

Ne bi bilo na odmet da mladi teniseri koji odašilju jedni drugima žutozelene bekhende i forhende na igralištima uz Dunavski kej bar znaju da su na istom mestu pre sto godina dve armije razmenjivale serve s lopticama smrti.

To je njihov grad! Nije loše kad o svom gradu što više znaš. Znanjem mu izjavljuješ ljubav. A on ti uzvraća kutkom u kome možeš do mile volje da pikaš loptu preko mreže.

Odbor za doček

Nemci i Austrijanci nasrnuli su na Beograd preko Save i Dunava, uz podršku artiljerije koja je Srbe zasipala ubojitim spinovima.

Gosti su se iskrcali na deo priobalnog terena na kome je domaćin u ratnoj utakmici bio Drugi bataljon desetog kadrovskog puka s komandantom majorom Dragutinom Gavrilovićem (1882–1945) na čelu.

Odbor za doček odgovorio je domaćinski, žestoko uzvraćajući nesrazmerno nadmoćnijem agresoru!

Austrijski topovi rušili su srpske položaje pa je žandarmerijski odred uzvratio napad, ali uprkos velikim gubicima nije pomerio protivnika.

Vojnici! Junaci!

Pre nego što se složni srpski vojnički tim uz poklič utemeljiio u obalu kraj Dunava, prestonicu i otadžbinu, major Gavrilović se obratio svojim ratnicima rečima za istorijske čitanke.

„Vojnici! Tačno u tri časa neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja. Naš puk žrtvovan je za čast Beograda i otadžbine… Vi nemate da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje… Zato napred, u slavu! Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj! Živeo Beograd!”

Za mir!

Čačanin major Gavrilović je 1915. oktobra uradio svoj zadatak najbolje što je znao i umeo.

Onima što dolaze iza njega – bili oni učenici, studenti, lekari, inženjeri ili političari – dao je mogućnost da svoj posao u vremenu koje teče i sami obavljaju najbolje što mogu, ali – u miru.

Da jurišaju znanjem, sposobnostima, kreativnošću, jer to je oružje za vekove što dolaze; da daju sve od sebe da ljudske žrtve više nikad ne budu poslednja odbrana Srbije.

Braniocima Beograda na inicijativu Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine postavljena je ploča i podignut spomenik na Dunavskom keju. ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.