Izdvajamo
Britanska imperija
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Imperija ne umire (nikad)

Imperija ne umire (nikad)

Carstva umiru, al se imperije ne daju. Vidite, nije imperija samo prostorna pojava, imperija to je ideja. Britanci su svoju imperiju gradili sa dugoročnim posledicama i dalekosežnim idejama, kojih se ne odriču nikada. A i zašto bi?

Sve ljudsko živi i istrajava, manje ili više, na pamćenju, na sećanjima. Po istim principima, kraljevstva se podupiru bivšom slavom i negdašnjom veličinom?

Boljka svih lagano umirućih, ali zanavek koprcajućih monarhističkih sistema je kako izaći na kraj sa novim tendencijama. Monarhije, ništa drugačije nego diktature, svaku promenu doživljavaju kao sigurnu pretnju opstanku. U engleskoj monarhiji promene se prihvataju deklarativno, bez namere da se ikad u potpunosti primene.

Ranih sedamdesetih Englezi su lagano, nikad previše odlučno, počeli da se okreću Evropi. Da glume samo sebi dovoljno ostrvo postalo je previše zahtevno i teško isplativo.

Prihvatili su se evropskih računaljki i zvanično odustali od svojih imperijalnih mera, kojima je mesto u muzejskim vitrinama, jer potiču iz srednjovekovnih vremena. E, od tada pa do danas traje nezavršena bitka između opšteprihvaćenog metričkog i takozvanog imperijalnog sistema merenja.

Imperija uzvraća udarac

Stara monarhija ne voli da se preračunava po evropskim merilima. Engleski premijer konzervativno izjavljuje da u školama treba odustati od metričkog u korist imperijalnog mernog sistema.

U medijima se, jednako šaljivo, ali sa konstantom neodustajanja, podržava imperijalni sistem merenja. U supermarketima stara generacija nikako ne može da se pomiri sa litrima i kilogramima i mada su ambalaže i pakovanja, iz sasvim praktičnih razloga, ostala nepromenjena. Pivo će se, dakako, uvek služiti u pintama. Daljina se, neizmenjeno, označava miljama i jardima (iz vremena kad je štap – „rod“ bio merna sprava), a prostor se, kako pamtimo iz Vini Pu knjiga, meri ejkerima („acers“).

Ipak, mere kojima se Englezi i dalje, po navici, služe u razmeravanju ljudske telesne težine i visine zauzimaju, sa mog stanovišta, sasvim ubedljivo mesto u humorističkim rubrikama izveštavanja o engleskim navikama.

Tokom dugogodišnjeg boravka ovde malo sam se, iako priznajem nedovoljno, sa ovim merama priučila, a pomažu i oznake na vagama, te vam mogu potvrditi da težim ravno osam kamenčuga („stones“). Kako se visinom ne mogu podičiti, ne bih da budem baš u pedalj pecizna kad svoju visinu u metrima razmerim u stopama („feet“).

Englezi su se odlično snalazili u osvajačkim kolonijalnim pohodima, kad su svetom širili i uspostavljali sopstvene sisteme vrednosti, uvodili svoje mere i zakone. Šta bi bila imperija bez sopstvenih sistema mera i plaćanja?

Hoćeš-nećeš, sad se sve svelo na traljavo uvođenje demokratije, tamo gde je nema i nikad je neće ni biti. Savremena strategija oslobađanja potlačenih naroda od samih sebe im slabo ide, bez izvesnosti u uspehe. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.