Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Peščani jezik Velikog ratnog ostrva, zemunska plaža Lido, i ovog 2015. leta (d)očekuje veselu gomilu željnu zabave u dunavskom plićaku.
Ljudi se brčkaju, trče po pesku koji leti na sve strane i uvlači se svud redom, naročito tamo gde ne bi trebalo. Ne mari, tuševi (ne) rade.
Vrelina. Fantazija. Mašta može svašta. Čuje se rege. Rege je ove godine ponovo osvojio Mediteran. I sve je tu kao na bilo kom moru: galebovi presecaju plavetnilo, brodići plove, jahte jezde, roštiljaju se udavače, momci piju pivo i bacaju karte na talon, motreći okcem da meso ne zagori…
Nema dakle veće razlike, osim što je voda mutna. A da je topla – topla je, dvajs i nešto stepeni, da je čista – ajd’, „ispravna“ je, tvrde bakteriolozi i hemičari, i da se u njoj, istoj, ne možeš dva puta okupati – ma nema šanse, reče nam premudri Heraklit. I – tu smo! Eto nama zemunskog preimućstva i nedostižne njegove prednosti!
Dunavu je najbolje…
Zemun, grad u gradu. Teče vekovima. Ne mož’ njime istim dvaput prošetati. Uvek nov. Svež. Kao reka. Tako naš, beogradski, a tako svoj, carski! Zemunci i ne misle o njemu kao o naseobini, varoši, već kao o metafori.
Zemun ima Dunav. Dunav ima Zemun. Beograd i Zemun i Dunav. A Zemun Beograd i Dunav. Dunavu je najbolje: njegovi su i Zemun i Beograd!
Jato galebova beli nebo. Leteći krici paraju i ovaj juli. Pesak se uvlači svud redom. I baš tamo gde ne bi trebalo! Briga te, kad tuševi (ne) rade… Skineš sandale, samo zagaziš. Lido. Ti. Reka. Kružni tok. Misliš li o tome?
Zagazi u reku
Ratno ostrvo, šumom obrasla zver, propela se, ej, na 78 metara nadmorske visine! Popneš se na taj tobogan i – sjuriš direktno u metaforu: Zemun – Dunav – Beograd. Način mišljenja. Kružni tok.
Ako nećeš da se sjuriš, ako ne voliš telesno i duševno tumbanje, samo skini sandale i zagazi u reku.
Evo, ja ću prvi. Skoro topla, ispravna koliko je to moguće u 21. veku i – teče. Uvežbala. Ona teče, ona se menja, kao i sve drugo. Kao i ja. Samo zagazim, i već nisam isti. Kružni tok… Neprestano mislim o tome. A ti?
Zemun, grad – a reka! Teče, naravno, šta bi drugo radio. Uvežbao!
I još bi imalo štošta da se kaže… Pesak mi, međutim, uđe baš tamo gde ne bi trebalo!
– Molim vas, gde beše onaj tuš! Nema vode!? Ma daaaj… ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
