Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Ako izuzmemo Crvenu zvezdu koja je van konkurencije, od svih zvezda u Beogradu najlepša je Topčiderska zvezda!
Pala je na prestižno mesto, pitomu šumicu u kojoj se račvaju putići na više zanimljivih strana.
Tim parkovskim putićima posle Drugog svetskog rata raštrkali su se oslobodioci, a neki od njih i ostali na ovoj strateškoj koti, dislocirajući starosedeoce – konkurente.
Najpoznatija konkurentska familija koja se dislocirala iz dedinjskog kraja jeste dinastija Karađorđević. Posle čitavih šest decenija izgnanstva, Aleksandar II Karađorđević sa suprugom Katarinom uselio se u dvor koji je tridesetih godina prošlog veka izgradio njegov deda Aleksandar I, sin kralja Petra I, koji je pak unuk lično Crnog Đorđa iliti vođe Prvog srpskog ustanka protiv Turaka vožda Karađorđa, od koga je i počela priča sa domaćim prestolom.
Čistije, sjajnije, luksuznije, bahatije
Poznato je da se s ovog brda bolje vidi – daleeeko se vidi – a i vazduh je kudikamo čistiji. Ptičice non-stop cvrkuću, iz granja svetle očice sitnih zverčica, a promakne i poneki pripadnik obezbeđenja luksuznih vila, što sve zajedno čini lokaciju najatraktivnijom u gradu.
Poslednjih godina primećena je pojava da rojevi zvezdica s estradnog neba počinju da zasipaju ovaj kraj, pa ekskluzivnost ionako ekskluzivnog brda zbog toga sve više narasta.
Da se upotpune prirodne lepote, ambijentalna celina, zavlada totalna idila i sjaj zvezde učini još jačim pobrinuli su se učenici obližnje Četvrte BG gimnazije koji su predložili, a čelnici opštine Savski venac to prihvatili, da se u kružni tok na Topčiderskom vencu pre desetak godina puste tri žirafe ispletene od žice.
U konstrukciju dugovratih životinja upuzao je bršljan i za samo nekoliko meseci pred očima građana sinulo je fenomenalno zeleno idejno rešenje neobičnih figura. Zamisao su u delo sproveli pripadnici umetničkog pokreta TAT – Topiary Art Trust – i nama posmatračima ostalo je samo da se napajamo divotom i ponosimo.
I stvarno, ponosni smo i na gimnazijalce, i na ljude sa Savskog venca, i na talentovane tatovce…
Ne ponosimo se jedino time što je Beograd redak grad na planeti u kome je sezona lova na skulpture, ma na sve što je lepo, otvorena non-stop. Nekad iz čiste obesti, a nekad posle kafane, krivolovci kreću u safari, u beogradsku savanu… Tako su i žirafe bile na meti pre nekoliko godina… ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
