Izdvajamo
Osvajanje svemira - Koliko je Crna rupa crna?
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Koliko je Crna rupa crna?

Koliko je Crna rupa crna?

Osvajanje svemira

Mislim se već duže vreme kako bi, verovatno, trebalo da se osvrnem na aktuelnu britansku poziciju u trci za osvajanje svemira.

Britanci su prvi put u istoriji lansirali čoveka u svemir. Njihov astronaut se batrga negde u bestežinskom stanju i obavlja popravke na svemirskoj stanici. Velika vest! Istorijsko postignuće!

Ne mogu, a naročito se i ne trudim, da se uključim u oduševljenje. Ne uzbuđuju me, ni najmanje, svemirske teme. Nisam preokupirana agrikulturalnim marsovskim problemima.

Ne zabrinjava me pitanje kakav krompir može da se gaji na Marsu, što je tema jedne od aktuelnih naučnih emisija. Zapitam se samo: kuda nas to vodi? Osim što nas, očigledno, vodi van zemljine orbite.

Samu sebe u tom smislu smatram neoprostivo konzervativnom, ali nikad se, dobrovoljno, ne upuštam ni u imaginarne svemirske avanture. Moja mašta se, nesmetano i dovoljno široko, kreće po prostorima jake gravitacije. Meni je i Zemlja prevelika.

Kud sve još mogu da odem, šta sve još mogu da vidim… dok još postoji i nije podleglo zakonima neizbežne opšte raširene demokratizacije.

Koliko još toga može da se postigne, šta sve još ima da se otkrije, osvoji i unapredi… Bude li osvajanje svemira išlo u istom pravcu kao sva ovozemaljska osvajanja, onda bogzna čemu i nemamo da se nadamo.

Ljudska rasa intenzivno i uspešno radi na sopstvenom uništenju i bez ekstraterestrijalnih uticaja. Svaka trka za osvajanjem se neizbežno završi ubijanjem i uništavanjem. Bude li čovek svemir stvarno osvojio, jao tome svemiru!

Osvajanje svemira - Koliko je Crna rupa crna?

Šta je na kraju Crne rupe?

Čovek je izgubio smisao postojanja. Umesto da ono što mu nedostaje pronađe u sebi, ide žalosno ustaljenim putem uništenja. Svojim postojanjem preti opštem opstanku.

Uhvatim ja sebe, neretko, tako u nekim onostranim filozofskim solilokvijima, a kome, recite, treba ispraznog filozofiranja?! Kad eto ti, sačeka me na radiju, javno predavanje Stivena Houkinga o paralelnom univerzumu i crnim rupama.

Iskrena da budem, ako zanemarimo, meni, a verujem i mnogima, pojamno nedostižnu kvantno fizičku i astronomsku osnovu ove teorije, ono što ja uopšte mogu da razumem je čista filozofija.

Iako me ni malo ne uzbuđuje, sa iznenađenjem primećujem da me zaista raduje novo stečeno saznanje o prirodi Crne rupe. Čemu se tu zapravo radujem ne bih znala da determinišem, jer ne očekujem da se, za svog ovozemaljskog života, svemirskim kloakama, na bilo koji način, približim.

Sa zanimanjem, ipak slušam, i zbog ne tako crnog crnila Crne rupe, iskreno se prijatno osećam. Postoji, dakle, za mene priznajem potpuno nova teorija, da Crna rupa vodi ka drugom Univerzumu. Dodatak postojećoj mračnoj teoriji je optimistična vizija svetla na izlazu. Sa te strane posmatrano, ni crna rupa nije tako crna.

Ako i potpuni mrak vodi nečemu, onda odjednom sve ima drugu boju i novi smisao. Po svoj prilici, valja nam tražiti šta je iza Crne rupe, a ne šta je iza Duge.

Ni Crna rupa nije put u besmisao, jer ono što kroz Crnu rupu prođe, ipak nekud ode. Moguće je Crnu rupu posmatrati kao put u druge svetove. Na izlazu čeka nešto što nije „ništa“, samo treba strpljivo doći do izlaza.

Kako lepo reče profesor Houking, na kraju svog predavanja: „If you are in a black hole, do not give up, there is a way out!“ („Ako ste u crnoj rupi, ne očajavajte, ima izlaza!“). ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.