Naslovna » BG svaštara » Za lepši dan u Beogradu » Neizvesnost, i kako živeti s njom
Neizvesnost nije razlog za paniku
Neizvesnost nije razlog za paniku

Neizvesnost, i kako živeti s njom

Neizvesnost malo kome prija, a nije samo fraza da je danas, u „savremenom svetu“, i životu u Beogradu, ima sve više. Kako pomoći sebi i drugima da ovo tako ubičajeno stanje napravi što manje problema, i može li se upravljati neizvesnošću?

Najpre da naglasimo da nisu svi podjednako „otporni“ na neizvesnost. Ista situacija kod nekih osoba izaziva anksioznost, čitav niz reakcija neurovegetativnog sistema, čak i napad panike, dok su druge samo blago zabrinute što možda neće biti u prilici da budu u „top formi“ kad do izvesnih događaja dođe.

Hronična nelagodnost zbog „opšte“ neizvesnosti, međutim, ne prija nikome i prouzrokuje, na duži rok, sasvim konkretne bolesti – od visokog pritiska i srčanih oboljenja, preko bolesti koje su posledica manjka imuniteta, do mentalnih oboljenja. Prekomerna težina ili anoreksija, socijalne fobije, čak i neki oblici depresije mogu da imaju svoje korene upravo u preteranoj reakciji na neizvesnost.

Dobra strana neizvesnosti

Ima li ta neizvesnost bilo šta dobro, ili je baš sve na našu štetu?

Preduzimanje akcija i promena ponašanja kako bi se neizvesnost otklonila u nekim slučajevima može da bude sasvim zadovoljavajuće i korisno iskustvo.

Kod pozitivnih događaja i životnih situacija neizvesnost i očekivanje ishoda povećava uzbuđenje. Mnogo je primera za navedeno, od uživanja u filmovima, knjigama, takmičenjima, romantičnim vezama…

Upravljanje neizvesnošću

Vratimo se neizvesnosti koja nam pravi probleme. Njeno negativno dejstvo nastaje upravo sa željom da je otklonimo i kontrolišemo odmah, i u potpunosti. Ovaj obrazac poznat je u mnogim psihičkim procesima i u njegovoj osnovi je – rigidnost. Što smo manje fleksibilni, rezultati aktivnosti koje preduzimamo su neadekvatniji i lošiji, a samokritičnost i razočaranja češći.

„Opsednutost“ neizvesnošću i uporni pokušaji da ona nestane oduzimaju, takođe, vreme za druga pozitivna iskustva.

Pokušajte, zato, da poslušate savete stručnjaka.

Analizirajte situaciju i procenite da li je ona zaista toliko bitna. Rizici po zdravlje, na primer, jesu važni, ali dnevna neizvesnost na poslu, sa novcem, decom, prijateljima… obično nema većeg značaja.

Čim osetite da neizvesnost loše utiče na vaše telo, primenite neke od vežbi za relaksaciju (ima ih na internetu dovoljno, a vi procenite da li vam više odgovara meditacija, vežbe disanja, fizičke vežbe…)

Prepoznajte greške u mišljenju (o čemu smo već pisali) – možda ste ih napravili. Ako je vaša prva reakcija na nešto bila – „Katastrofalno!“, zapitajte se da li baš zaslužuje takvu ocenu.

Dozvolite sebi neizvesnost – ona nije razlog za paniku. Ima je svuda oko nas. Razgovarajte sa ljudima, prepoznajte i posmatrajte svoje negativne emocije. Nema potrebe da ih potiskujete i bežite što pre od njih. Bliske osobe će vam biti potrebne i ako ishod neizvesne situacije bude razočaravajući.

Za zdrav odnos prema neizvesnosti neophodno je strpljenje, sagledavanje realnih vremenskih okvira u kojima će neki problem biti rešen, odlaganje ranih razmišljanja. Angažujte se u lepim aktivnostima koje volite – tako ćete prestati da se bavite stvarima koje će se (možda) desiti u dalekoj budućnosti.

***

Reakcije na neizvesnost su urođene i normalne.

Treba ih samo prepoznati, upravljati njima, i ne dozvoliti da postanu impulsivne i burne, na štetu vašeg samopouzdanja i lepih dana u Beogradu.

(danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.