U trenutno maglovitoj i nimalo obećavajućoj situaciji blage panike i mogućih nestašica, kada epidemija kuca na vrata, mogu vam potvrditi sledeće…
Nesumnjiva engleska spremnost na duga i strpljiva čekanja u redovima, u startu ih stavlja ispred drugih evropskih nacija!
Dok su Evropljani na Kontinentu skloni da lako podlegnu pritiscima nervoze, guranja i gužve, Engleze ništa neće sprečiti da mirno i dobrovoljno formiraju uredne kolone čekanja, u kojima će staloženo ćaskati, bez brige o gubljenju vremena.
Panična poslušnost
Izražavanje slobodne volje se, u Britanaca, u kriznim situacijama, zamenjuje paničnom poslušnošću.
Ništa se ne prepušta slučaju – ako su do sad neredovno i nesavesno prali ruke i koristili maramice, sada ih ništa neće sprečiti da se pomno brišu, kao da neprekidno operišu hirurškim imstrumentima.
Medijske preporuke se ovde bespogovorno sprovode. U čitavoj Engleskoj ne može se trenutno pronaći niti jedan jedini dezinfektant za ruke.
Nisam sigurna kolika količina toalet papira u Britaniju, kao i gotovo sve ostalo, dolazi iz Kine, ali se u ovom trenutku, zbog straha od nestašice, raspomamljeno nabavljaju velike količine. Ljudi su, očigledno, veoma zabrinuti za brisanje guzica, i ta briga je na prvom mestu posle one o brisanju ruku.
Mi sa praksom masovnog ludila
Gde to, u trenutnoj situaciji blage panike, stavlja nas, izvežbane u nestašicama, nemaštini, nepoverenju u državne organe? Reklo bi se da smo u blagoj prednosti, jer sa masovnim ludilom imamo već izvesnu praksu.
Međutim, neki od nas ne podležu lako panici, niti se naivno povode za opštom histerijom. Ličnim primerom potvrđujem da ni u vreme sankcija, ni bombardovanja nisam, sa gomilom zaludnog sveta, stajala u redu za ulje, brašno, mleko i mlečne proizvode… pa opet, nisam gladovala, niti se prepolovila. Nisam tako ni ovom prilikom požurila da se obezbedim za period od nekoliko narednih godina.
No, u trenutku kad sam, nedovoljno ozbiljno odreagovala i nonšalatno pošla da, na zahtev škole, deci ipak nabavim dezinfektante za ruke, sve apoteke i prodavnice su već bile potpuno ispražnjene.
Druge, po svoj prilici savesnije majke, pojurile su, poslušno, da svakom članu porodice obezbede po jedan, za svaki džep, na svakom delu garderobe.
Eto, pomislio bi čovek da me prethodno iskustvo oskudica i nepravedno uvedenih sankcija stavlja u poziciju istreniranog nabavljača, te da, ne časeći časa, hitro i pre vremena nabavljam sve što treba i mnogo toga što može da zatreba, a zlu ne trebalo i puno onoga što ni ne znam da li može da zatreba.
Međutim, a priznajem da je neodgovorno, velike zalihe nikad ne pravim. Sredstava za higijenu – ličnu i porodičnu, kao i količine konzervirane i suve hrane imam više kao za prvu pomoć i za ne daj bože, u nezavidno malim količinama, to jest broje se u gramima, a ne kilogramima.
Element prednosti
Još jedan element prednosti za Engleze, a koji nikako nije za potcenjivanje u situaciji epidemiološke krize, je tradicionalni nedostatak prisnosti u ophođenju. Grljenje i cmakanje je za njih suvišna intima, čak i sa onima sa kojima se dobro poznaju, što je endem još iz viktorijanskih vremena, kad im je otkriveno sveopšte prisustvo bakterija.
A znate li da je samoizolacija još malo pa trend, koji naglo stiče veliki broj poklonika, i to ne samo tamo gde može da posluži kao izgovor za bežanje sa časova.
Bregzitovci će pobediti u borbi sa virusom! ♦
Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!
»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.
»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.
