Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
U šoku sam, ljudi, zbog Milana Nedića i saznanja da smo supruga i ja potomci neprijatelja Srba i Srbije! Ovo saznanje nas je, pored svih muka i straha zbog virusa korone i izolacije, sasvim dotuklo!
Tek juče smo od prijatelja čuli da su krajem marta osmaci na času istorije RTS-a slušali hvalospeve o čoveku koga su zvali i „srpska majka“ i koga je Apelacioni sud pre tri godine odbio da rehabilituje.
Tako su moj pokojni otac i narodni heroj Hrvat Rade Končar, sudeći po važećem udžbeniku istorije za VIII razred, sada teroristi, jer su, boreći se protiv fašizma i ustaša, minirali pruge i druge objekte u nekadašnjoj fašističkoj NDH.
Počivša tašta je vrlo mlada otišla u partizane, kada je ostarila dobila je i boračku penziju, a sada će, pošto je bila na nišanu Nedićevih kvislinga, možda biti posmrtno proglašena i za narodnog neprijatelja.
Možda i preterujem, ali nije mi, najblaže rečeno, prijatno da se na RTS-u, uprkos sudskim presudama, govori sve najlepše o nekome ko je zarad ideologije sarađivao sa okupatorom.
Vikipedija o Nediću
Nisam gledao sada sporni čas istorije, niti sam čitao „Blic“. Pošto sam zaboravio šta sam pre gotovo 60 godina učio iz istorije, a i očeve i taštine ratne uspomene su mi izbledele, kliknuo sam na komp i Vikipediju.
Tamo o Milanu Nediću piše da je bio „saradnik nacističke Nemačke i da je sprovodio politiku Adolfa Hitlera“.
Piše i da je svrstan među sto najznačajnih Srba, ali i da se kao političar i predsednik marionetske „vlade narodnog spasa“, u vreme okupacije, borio protiv antifašista i komunista.
Njegovo ime se vezuje i za nacistički logor na Banjici, ali i za spasavanje velikog broja Srba iz NDH. Nije podneo ostavku na mesto premijera ni kad mu je predočeno da će Nemci na području Srema (gde se borila moja tašta) uhvatiti sve Srbe od 0 do 70 godina i odvesti ih u logor.
Iako sudovi još nisu bili odlučili o rehabilitaciji, Nedić je ušao u udžbenike istorije po programu iz 2010. godine. TV-nastavnik se, kažu, slepo držao udžbenika, „ali nije stigao da osvetli mračnu stranu poznatog heroja i nacionalne figure“.
Ne haju za presude
Oni koji pišu i odobravaju udžbenike, izgleda da ne haju za sudske presude. Skoro tri godine je prošlo od kako je odbijen zahtev za rehabilitaciju, a da niko od nadležnih nije reagovao na sporni sadržaj udžbenika istorije.
Kola će se izgleda, po pisanju „Blica“, slomiti na nastavniku – udaljen je iz nastave. O onima koji odlučuju, ni reč. Zašto?
Naše unuke su još male i nisu iz usta učitelja i nastavnika ništa čule o Milanu Nediću.
Supruga i ja se nadamo i verujemo da će posle ovog TV-časa ode ovom slavnom generalu iz Prvog svetskog rata biti zamenjene objektivnim prikazom njegovog lika i dela.
A možda će se i utvrditi ko je odgovoran za ovaj skandal i to što su živi antifašisti i njihovi potomci, blago rečeno, u šoku! ♦
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…
