Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić jučerašnjim demagoškim nastupom na RTS-u prevazišao je i najveće demagoge – vođe u antičkoj Grčkoj.
Politička istorija Srbije ne beleži već vekovima ovakvog demagoga.
Ovu moju tvrdnju potkrepiću prvo sa dve definicije reči demagogija i Vučićevim obećanjima tokom gostovanja na RTS-u koje je, bez znanja novinara i urednika, najavio na svom Instagram profilu!?
„Demagogija predstavlja narodnog vođu u demokratskim sistemima koji svoju popularnost stiče eksploatacijom predrasuda i neznanja u narodu uzburkavajući strasti u masi, gušeći razumni politički resusrs.
Demagozi urušavaju ustaljeni običaj sprovođenja politike ili obećavaju ili prete njihovom promenom. Oni eksploatišu fundamentalni nedostatak demokratije: budući da najveću moć drži narod, moguće je da tu moć ljudi daju nekome ko se dodvorava najširem segmentu populacije. Demagozi se uglavnom zalažu za momentalnu i silovitu akciju u slučajevima državne krize, pritom optužujući umerenije i promišljenije političke protivnike da su slabi ili nelojalni“, piše u Vikipediji.
Druga definicija je iz Velikog rečnika i glasi:
„Danas se pod demagogom podrazumeva osoba koja se senzacionalno obraća masi prividnim dokazima koji imaju za cilj sticanje moći, ostvarenje ličnih interesa i zadržavanje na pozicijama koje im realno ne pripadaju“.
Vučić je očigledno veoma dobro proučio istoriju antičke Grčke (uostalom, bio je najbolji student Pravnog fakulteta) kada se sinoć, na iznenađenje urednika i voditelja, pojavio u TV studiju. Koliko je to iznenađenje bilo veliko govori i činjenica da je razgovor umesto novinara i urednika vodila voditeljka Dnevnika.
Odgovarajući na unapred poznata pitanja predsednik Srbije se pohvalio potpisanim sporazumima o „mini Šengenu“, ponovio, po ko zna koji put, da smo među vodećim zemljama u Evropi po privrednom rastu u vreme korone, osvrnuo se na zbivanja u Federaciji Bosne i Hercegovine da bi poentirao na – penzionerima.
Obraćajući se, uz dramske pauze, ovom najbrojnijem segmentu populacije pompezno je objavio ono što već i vrapci pod krošanjama drveća na Andrićevom vencu znaju: penzionerima sledi 50 evra u septembru, 30 u novembru, potom pomoć u decembru i zakonsko povećanje u januaru.
A onda bomba: svi penzioneri će u februaru, najkasnije u martu, dobiti još po 20.000 dinara!!!
Da zanemarimo to što predsednik ne raspolaže Budžetom Republike Srbije, što mu po Ustavu briga o privredi i njeni rezultati nisu u opisu posla i što se „meša u sve“.
Krucijalno pitanje je zašto je on, podilazeći penzionerima da su podneli najveći teret oporavka zemlje, najavio ovu pozamašnu februarsko-martovsku pomoć?
Ovo tim pre što Budžet pune svi poreski obveznici, a ne samo penzioneri plaćajući PDV.
Zašto se iz Budžeta pomaže samo jedna kategorija građana, koja nije ugrožena pandemijom i čiji su prihodi uređeni po zakonu, shodno visini i dužini ulaganja u Fond PIO?
To što država godinama nije primenjivala Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, što je neustavno čak i smanjila penzije, i što više od milion penzionera danas prima manje od 30.000 dinara mesečno, ne znači da im sada treba podilaziti.
A to Vučić, opet mimo ustavnih ovlašćenja, upravo i radi, jer zna koliko tih 20.000 dinara znači onima, a njih je oko 300.000, čije su penzije manje od 15.000 dinara. Ako se tome dodaju i „poljoprivredni“ penzioneri sa prosečnim primanjima od jedva 12.000 dinara, onda je jasno na koliko glasova računa Vučić pred izbore u aprilu 2022. godine!
Tako smo doživeli da se predsednik države razmeće državnim parama, da budžetskim sredstvima kreće u predizbornu kampanju stranke na čijem je čelu (opet mimo ustava).
Jer, logično je da će ogromna većina siromašnih penzionera, koji i sa penzijama većim od prosečne jedva preživljavaju, glasati za onoga koji im udeljuje novac kojim im život znači.
A pomoć stiže upravo pred izbore: i što kasnije u martu bude podeljena to će broj glasova za SNS biti veći.
Zato će buduće generacije (pročitaj opet definicije demagogije!) na pitanje ko je najveći demagog u istoriji Srbije jednoglasno odgovarati: Aleksandar Vučić. ♦
»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u ‘Politici’. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem“…
