Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Kosovo bez rešenja u programima stranaka
Beleške jednog penzionera: Kosovo bez rešenja u programima stranaka (foto: Pixabay)
Beleške jednog penzionera: Kosovo bez rešenja u programima stranaka (foto: Pixabay)

Kosovo bez rešenja u programima stranaka

Kosovo je danas, pored ekonomskih muka i epidemije virusa korone, najveći problem Srbije za koje stranke nemaju, niti nude rešenje!

I dok se predsednik Srbije priprema za put u Vašington, i za, kako kaže Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, „odlučujuću fazu borbe“ za Kosovo, dotle grupa intelektualaca piše krivičnu prijavu protiv Vučića, lideri opozicije ističu da se sprema izdaja, a građani gledaju u pasulj trudeći se pogode kako će se rešiti „Gordijev čvor“.

Akademik Kosta Čavoški i grupa njegovih istomišljenika podnela je ovih dana krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića zbog „ugrožavanja ustavnog poretka i celovitosti Srbije“. U prijavi se tvrdi da se Vučić zalaže za „protivustavno razgraničenje i razmenu teritorija“.

I lideri opozicije, mimo programa svojih političkih partija, govore slično, ali uz osude nečega što se nije dogodilo, ne nude rešenja niti predlažu rešenja za Kosovo.

Pošto ni Vučić ne saopštava sa kojom će platformom na pregovore u Vašington, kosovsko rešenje ostaje za običnog građanina misterija do daljeg!

Jer u Programu Srpske napredne stranke se samo kaže da „SNS ne može i neće da prizna nezavisnost Kosova“. Dodaje se i da je „uz dobru volju, međunarodno posredovanje i verovatno veoma neprijatne obostrane ustupke moguće doći do održivog rešenja za obe strane“. O eventualnom sporazumu građani bi se, obećavaju „naprednjaci“, izjasnili na referendumu.

Socijalistička partija Srbije u programu navodi da neće priznati nijedan akt suprotan Rezoluciji 1244 UN kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije. Eventualnog rešenja nema ni u naznakama, uz moju napomenu, da je u Rezoluciji 1244 priznat teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije koja otcepljenjem Crne Gore više ne postoji. Socijalisti u svom programu kažu i da je prihvatljivo ono rešenje koje će „Srbima i Albancima na KiM omogućiti suštinsku autonomiju, a Srbiji teritorijalni integritet“.

U programu treće parlamentarne stranke – Srpskog patriotskog saveza nema ni slova o Kosovu! Poznate su samo deklerativne izjave lidera Aleksandra Šapića.

Posle 20 godina od kapitulacije Srbije zbog Kosova i 12 godina od samoproglašenja nezavisnosti, srpska opozicija ne nudi, osim kritikovanja Vučića, bilo kakvo razumno rešenje za još samo formalno južnu srpsku pokrajinu.

Slično SPAS-u ni Dveri nemaju u programu ni rečenicu, samo je Boško Obradović protiv priznavanja nezavisnosti Kosova i protiv razgraničenja, koje je „sa Albanijom dogovorila još Kraljevina Jugoslavija“.

Stranka slobode i pravde se, kao i SPS, u programu zalaže za poštovanje Ustava Srbije i Rezolucije 1244 UN i predlaže donošenje Deklaracije o pomirenju Srba i Albanaca.

Narodna stranka se zalaže za „pravedno rešenje uz poštovanje Ustava, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava“. U ostalih deset poglavlja programa nema više reči o rešavanju gorućeg problema Srbije.

I dok su „narodnjaci“ Kosovu posvetili jednu rečenicu, Demokratska stranka u najnovijem programu nema ni „K“ o problemu sa Prištinom.

Ako se ovome doda i stav Srpske pravoslavne crkve i njenog patrijarha da se treba nadati da će se odnosi u svetu promeniti i da će „doći vreme kada će se silom oteto i vratiti“ postaje kristalno jasno koliko će predsedniku Srbije biti teško da brani nešto što u ovom vremenu nije odbranjivo.

Stanje „status kvoa“ nije prihvatljivo za zapadne moćnike, posebno ne za SAD. Albanci uz podršku većine iz Evropske unije insistiraju samo na nezavisnosti i – ništa manje!

Zato je i pitanje svih pitanja da li će Vučić i Srbija moći da izdrže ove pritiske ili će prihvatliti rešenje za Kosovo koje svakako podrazumeva referendum i promenu Ustava Srbije.

Na kraju krajeva, ni Ustav nije Sveto pismo i ne bi se prvi put menjale njegove ključne odredbe. Ovo tim pre što je Kosovo i „de fakto“ i „de jure“ već duže od decenije nezavisno. ♦

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.