Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Aleksandar Šapić od demokrate do „malog Vučića“
Beleške jednog penzionera: Aleksandar Šapić od demokrate do "malog Vučića" (foto: Ausf / Shutterstock)
Beleške jednog penzionera: Aleksandar Šapić od demokrate do "malog Vučića" (foto: Ausf / Shutterstock)

Aleksandar Šapić od demokrate do „malog Vučića“

Aleksandar Šapić, narodni poslanik i predsednik opštine Novi Beograd izabran je u ponedeljak i za predsednika parlamenta grada na levoj obali Save.

Tako je Šapić, legenda jugoslovenskog i svetskog vaterpola i dojučerašnji zakleti demokrata postao „mali Vučić“, koji je opštinu sa više od 220.000 stanovnika pretvorio u prćiju i „keca“ koga će čuvati sve do izbora nove Vlade Srbije!

Željan vlasti, koju je na lokalnom nivou osetio u dva protekla mandata, „zlatni“ olimpijski momak, bacio je pod noge dostojanstvo i srozao ugled koji je imao samo da bi se vinuo do neslućenih – ministarskih visina.

Elem, Šapić, nekadašnji pomoćnik gradonačelnika Dragana Đilasa i bivši predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke, lane je osnovao stranku SPAS, sa kojom se uz očiglednu pomoć „naprednjaka“ ugurao u srpski parlament.

Ovaj doktor nauka, svojevremeno sumnjiv zbog plagiranja disertacije na privatnom fakultetu, uspeo je i da sa glasom više na lokalnim izborima pobedi SNS. Dakako, mnogi su glasali za SPAS verujući da će bivši istaknuti demokrata biti jedan od retkih opštinskih čelnika u Srbiji koji nema knjižicu SNS-a. No, kako se čini, grdno su se prevarili.

Danas i klinci kod Fontane, kao i vrapci pod svodovima zgrade u Omladinskih brigada, znaju da su apetiti proslavljenog i nekada vrlo cenjenog sportiste toliko porasli i da će sve učiniti samo da se domogne palate u Nemanjinoj ulici.

Izborom za predsednika Skupštine opštine Šapić, najbolji vaterpolo-strelac svih vremena čini se da je dao autogol!

Naime, Šapić vrlo dobro zna da je njegov kolega, takođe proslavljeni vaterpolista, dosadašnji ministar sporta Vanja Udovičić lošim radom prokockao pruženu šansu i, po svemu sudeći, završio političku karijeru. Zato je i krenuo u pohod na ministarsku fotelju i dodvoravanje Aleksandru Vučiću, „najboljem studentu prava“ koji uporno, iz dana u dan, godinama krši Ustav ove zemlje i za to ne odgovara.

Odmah posle izbora Šapić se kao novopečeni poslanik nije izjasnio da će biti u opoziciji apsolutnom pobedniku – SNS-u.

U nadi da će se Vučić ipak prelomiti i da buduća Vlada Srbije neće biti čisto „naprednjačka“ Šapić je krenuo sa ulizivanjem. Tako je odmah posle potpisivanja skandaloznog i po Srbiju štetnog sporazuma u Vašingtonu, prvi čovek Novog Beograda bio jedan od retkih političara koji je uputio čestitke Vučiću. On je ocenio da je „mudrošću, upornošću, a pre svega znanjem, Srbija pokazala da je lider Zapadnog Balkana“.

Nije propustio, poput najistaknutijih članova SNS-a, i da prozove Vučićeve kritičare:

– Svako ko ne vidi kakva nam se prilika ukazuje, kako ekonomska, tako i politička, ili je zlonameran ili potpuni politički laik. Više puta sam rekao da jedna od stvari oko kojih se sa Vučićem u potpunosti slažem je njegovo vođenje spoljne politike, a nakon ovog sporazuma to mogu da samo da potvrdim i da mu iskreno čestitam, napisao je Šapić u saopštenju.

E sad, ovaj rođeni Beograđanin nije toliko naivan da bi pre vremena ustao iz lokalne fotelje u kojoj sedi već osam godina. I dok su u većini beogradskih opština izabrani predsednici, Šapić će izgleda sačekati da mandatar saopšti i predloži sastav nove Vlade Srbije.

Jer, kako je rekao, tek za mesec dana, na narednoj sednici, biće izabran predsednik opštine Novi Beograd. Ako postane ministar, kao predsednik Skupštine moći će, poput Vučića, da i dalje vlada svojom prćijom iz senke. Ako mu se izjalove nadanja i ne preseli se u ministarski kabinet, izvući će „keca“ iz rukava i eto njemu – trećeg predsedničkog mandata u opštini Novi Beograd.

To što je izneverio mnoge – koga briga! ♦

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.