Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » „Crni petak“ i razdor među „naprednjacima“ zbog Atlagića
Beleške jednog penzionera: "Crni petak" i razdor među "naprednjacima" (foto: Marija Vujošević / Shutterstock)
Beleške jednog penzionera: "Crni petak" i razdor među "naprednjacima" (foto: Marija Vujošević / Shutterstock)

„Crni petak“ i razdor među „naprednjacima“ zbog Atlagića

Jedan dan u godini na izmaku postao je „dežurni krivac“ za sve ono što nam se događa i traje već devet meseci i nema naznaka da će uskoro prestati uprkos već treći put ponovljenim tvrdnjama Aleksandra Vučića da smo i da ćemo pobediti koronu!

Reč je, dakako, o „crnom petku“, danu kada su i naši trgovci poput onih na Zapadu snizili cene, a narod pohrlio u prodavnice i tržne centre da potroši ono malo ušteđene crkavice i kupi brendirane „krpice“, obuću i sve drugo što je bilo na popustu.

Kupci još nisu bili izašli iz trgovinskih radnji, a na TV-stanicama sa nacionalnom frekfencijom su krenuli komentari kako je „crni petak“ zavio Srbiju u crno i kako je zbog gužvi u tržnim centrima drastično porastao broj novozaraženih od virusa korone.

Iako je period inkubacije virusa, kako kažu epidemiolozi, od osam do deset dana, i članovi Kriznog štaba su odmah uperili prst u „crni petak“ kao vinovnika velikog zla.

Čak je i pokrajinski ministar zdravlja i član Kriznog štaba dr Zoran Gojković okrivio žene, koje su, eto, sada sa 60 odsto, prevagnule među zaraženima jer su „kupoholičarke“. To isto je juče učinio i dr Branislav Tiodorović tvrdnjom da ćemo još dugo osećati posledice „crnog petka“.

Niko od zvaničnika, međutim, nije se osvrnuo niti je osudio ono što se događalo na sahrani partrijarha Irineja.

Svi su odćutali što je veliki broj vernika bio bez maski, što su ljubili sanduk i krst, što je pričešće posle liturgije bilo sa jednom kašikom, iako se tek ovih dana osećaju posledice takvog ponašanja. Tek je pre dva dana vladika dabrobosanski Hrizostom, koji čuva tron SPC i predsedava Sinodom do izbora novog patrijarha, pozvao sve vernike da se pridržavaju propisanih mera u borbi protiv korone, da nose maske i budu fizički udaljeni jedni od drugih.

Da radom Kriznog štaba nisu zadovoljni ni pojedinci iz redova partije na vlasti potvrdio je i narodni poslanik Vladimir Đukanović koji je za skupštinskom govornicom zatražio da se ukine Krizni štab i sve mere kojima se sputava normalan život ljudi.

Kada smo već kod poslanika SNS-a, valja reći i da je prošlonedeljni, najblaže rečeno, nekulturan, primitivan i bezobrazan napad izvesnog doktora nauka i profesora, inače narodnog poslanika Marka Atlagića, uzburkao ne samo srpsku javnost već je podelio i „naprednjake“.

I dok su mnoge poznate ličnosti osudile Atlagića i njegov atak na, za ovaj narod priznatu, zaslužnu i veliku umetnicu, koja nije bila u skupštinskoj sali da bi se odbranila, dotle je Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS-a čestitao stranačkom kolegi na „intelektualnoj hrabrosti“ što je Seki Sabljić rekao da nije patriota. Atlagića je podržao i poslanik Vladimir Orlić.

Tek juče je reagovao lider „naprednjaka“ i šef države Aleksandar Vučić, rečima da je Atlagić pogrešio i da nije trebalo da reaguje na „čisto politički intervju“ Jelisavete Sabljić NIN-u. Ipak, ni predsednik Vučić nije mogao da odoli a da ne kaže da se ne slaže ni sa jednom rečenicom koju je izgovorila naša glumačka diva.

Vučiću se pridružila i premijerka Ana Brnabić rečima da je ponosna na svoju stranku ali i da su ti mladići pogrešili što su za skupštinskom govornicom napali novinare N1 i Nove S i poznate ličnosti. Obećala je i da će, pošto su mladi, naučiti da to više ne rade.

E, sad je pitanje koga će anonimus Atlagić i najmlađi poslanici poslušati – predsednika i premijerku ili šefa svog poslaničkog kluba i kolege? Da li im i koliko znači podrška i aplauzi iz skupštinskih klupa ili će se povinovati onom koji se „meša u sve“ i potruditi se da ispune premijerkino obećanje da se to više neće ponoviti?

A da se Vučić meša u sve, ovdašnja javnost je oguglala i navikla.

Ipak, teško će se iko navići na to da Vučić ne preza da iskoristi i nečiju bolest i pažnju javnosti usmeri na sebe.

Hvaleći se, on je u intervjuu RTS-u čak rekao i da je telefonom razgovarao sa majkom devojčice Anike Manić, da je zahvalan mađarskim vlastima na pomoći i podršci i da će bolesna devojčica vladinim avionom biti prebačena u bolnicu u Budimpešti.

Sve je to u redu, ali onaj ko pomaže drugom u nevolji ne bi trebalo da se time hvali, pogotovo ne onaj koji nije svojim, već je državnim parama pomogao da Anika ode na lečenje.

Uz to i pitanje: kako se osećaju oni čija su deca u sličnoj situaciji, a ne znaju kako i sa kim da organizuju akciju prikupljanja pomoći? ♦

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.