Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Đilasofobija hara Skupštinom Srbije
Đilasofobija hara Skupštinom Srbije (foto: Pixabay)
Đilasofobija hara Skupštinom Srbije (foto: Pixabay)

Đilasofobija hara Skupštinom Srbije

Đilasofobija hara Skupštinom Srbije, a ovom do sada nepoznatom boljkom već je zaraženo dvadesetak poslanika novog saziva srpskog parlamenta.

I kao u svakoj epidemiji, svakog radnog dana Skupštine zarazi se, bez obzira na dnevni red, nekoliko „naprednjaka“. Leka – u vidu intervencije i opomene predsedavajućeg, da „pljuvanje“ Đilasa nije na dnevnom redu i da bi poslanici koji su uzeli reč trebalo da se drže aktuelne teme – za sada nema.

Umesto toga, zaraženi dobijaju aplauze, koji jačaju sa jačanjem pogrdnih reči na račun tajkuna koji je u evro tačno opljačkao i od ovog naroda oteo 619 miliona valute Evropske unije.

Valja reći i da kada poslanik preleži ovo čudo (čitaj: ocrni Đilasa) ne postaje imun, a Marko Atlagić je živi dokaz da se đilasofobija vraća, samo u drugom obliku.

Uz to, ako govornik pomene crtanje mete i naručeno ubistvo Vučića, bogatastvo Đilasovog brata Gojka, pretnje deci predsednika Srbije, sledi i zahvaljivanje predsedavajućeg Vladimira Orlića na „izvanrednom izlaganju“, a iz skupštinskih klupa kreće i skandiranje stranačkom kolegi koji je ekspoze o Đilasu završio uzvikom „Živela Srbija!“, a delirijum nastaje posle reči „Živeo Aleksandar Vučić!“.

Čak se ni predsednik Skupštine Ivica Dačić (SPS) ne usuđuje da prekine poslanike SNS-a i upozori ih da se drže dnevnog reda. Da li iz straha da će izgubiti funkciju i biti gurnut u opoziciju, to on najbolje zna.

I tako iz dana u dan: ko o čemu baba o uštipcima, a poslanici SNS-a o Đilasu, Božoviću, Seki Sabljić, Draganu Bjelogrliću, Mariniki Tepić… O svima onima koji ne sede u skupštinskim klupama ili, ne daj Bože, u skupštinskom restoranu, pa ne mogu da odgovore na optužbe i uvrede koje svaki dan sluša i gleda običan svet u Srbiji u direktnom prenosu na javnom servisu.

Ako nešto i propuste, tu su jutarnji programi i gosti televizija sa nacionalnom frekvencijom da dopune „svoje“ poslanike, poput Darka Glišića, predsednika Izvršnog odbora SNS-a.

I juče su se, po ko zna koji put, na lidera Stranke slobode i pravde obrušili Marko Atlagić i Nebojša Bakarec, dok je Vladimir Đukanović branio Republiku Srpsku i Dejton od imaginarnih neprijatelja.

No, Đuka nije pitao, kada je već govorio mimo dnevnog reda, odakle članu predsedništva BiH Miloradu Dodiku pozlaćena ukrajinska ikona stara 300 godina, koju je poklonio ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu?

I sve to je izgovoreno u okviru rasprave o amandmanima na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma!

Podsećanja radi, valja citirati i prvi stav člana 106. Poslovnika Narodne skupštine:

„Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“.

Jasnije ne može da bude, ali ovaj stav čini se da nisu pročitali Ivica Dačić i ostali predsedavajući.

Zato i nema upozorenja, opomena i oduzimanja reči poslanicima, odnosno smanjenja poslaničkih plata za deset do 50 odsto u slučaju izricanja neke od ovih mera.

Umesto toga predsedavajući po pravilu zahvaljuje poslaniku, a neki i čestitaju na izvanrednom govoru.

Na kraju samo pitanje: da li će se svih 188 poslanika Srpske napredne strane već u prvom talasu (do 29. decembra i kraja prvog zasedanja Skupštine) zaraziti đilasofobijom ili će epidemija imati i drugi talas u martu iduće 2021. godine?

Do konačnog odgovora savet je – ne gledajte prenos skupštinskog zasedanja! ♦

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.