Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Posle devet meseci nelegalne „trudnoće“ Krizni štab postao legalno „dete“ Vlade Srbije
Krizni štab: Devet meseci nelegalne "trudnoće" (foto: Pixabay)
Krizni štab: Devet meseci nelegalne "trudnoće" (foto: Pixabay)

Posle devet meseci nelegalne „trudnoće“ Krizni štab postao legalno „dete“ Vlade Srbije

Posle devet meseci nelegalne „trudnoće“ Krizni štab je postao legalno „dete“ Vlade Srbije upisano u „matičnu knjigu“ – Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Istina, starije „čedo“ sa istim genima (čitaj: zaduženjima), Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, i dalje je anonimna; javnost ne zna da li je uopšte formirana, šta i da li radi ono što piše u Zakonu.

Njen zakonski „otac“ – ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar samo se jednom u minulih devet meseci pozvao na Komisiju, kada je u maju na njen i predlog Zavoda za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ izmenio Naredbu o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima.

Do tada i od tada do danas Komisija, čiji je predsednik, po rečima dr Darije Kisić Tepavčević, navodno dr Goran Radovanović, javno se nije oglašavala. Ali zato Krizni štab jeste, iako je bio nezakonito telo, koje je donedavno suprotno Zakonu donosilo restriktivne mere zbog čijeg su nepoštovanja mnogi platili visoke kazne, a neki i završili u zatvoru.

I dok u javnosti ne jenjavaju kritike na račun Kriznog štaba – čak je i Vladimir Đukanović, poslanik SNS-a, tražio njegovo ukidanje, a Dragan Marković Palma, poslanik SPS-a, juče rekao da „ništa nije tačno što je do sada rekao Krizni štab osim broja zaraženih i umrlih“ – dotle Vlada Srbije, kao devojka koja je pre venčanja ostala trudna, ulaže velike napore da nelegalno začeto „dete“ dovede u zakonske okvire.

A sve je počelo još u vreme vanrednog stanja…

Vlada je trpela gotovo pet meseci pritiske javnosti da bi tek krajem jula, kad je stomak postao vidljiv, obelodanila „grešnu trudnoću“ pravdajući se da je Krizni štab formiran po odredbama Zakona o Vladi Srbije kao privremeno radno telo „osnovano radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja“.

Tri meseca kasnije, 30. oktobra u „Službenom glasniku“ objavljen je i novi sastav Kriznog štaba. Predsednica je Ana Brnabić, a pored desetak ministara iz nove vlade i 14 stručnjaka, članovi su i šef Kabineta predsednika Vlade, zamenik generalnog sekretara Vlade, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, predstavnik Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Zadatak Kriznog štaba je, kako piše u Odluci o obrazovanju Kriznog štaba, da daje predloge, preporučuje mere i aktivnosti, prati stanje, predlaže Vladi i nadležnim organima i organizacijama preduzimanje mera radi zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.

Tog dana dr Darija Kisić Tepavčević nije mogla da odgovori novinarima ko je u Komisiji za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti niti je mogla da se seti kada se Komisija poslednji put sastala. Samo je kazala da su članovi Komisije, gotovo svi članovi Kriznog štaba i da „postoje zapisnici sa sednica“.

Krizni štab je, kao „grešno“ začeto dete u „matičnu knjigu“ upisan tek 12. novembra. Tog dana je Skupština Srbije donela novi Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

U poslednjem stavu novog člana 53a piše da „Vlada može obrazovati krizni štab i odrediti druge odgovarajuće mere za zaustavljanje epidemije, odnosno pandemije, kao i u uslove i način izvršenja“.

Od tada Krizni štab formalno predlaže, a Vlada donosi mere. Istina o nama brine i Bezbednosno informativna agencija tako što obaveštava predsednika države o svojim saznanjima da se epidemija virusa korona neće skoro završiti (izjava Aleksndra Vučića od 9. novembra – prim. V. M.).

Tako sada imamo dva paralelna tela koja po Zakonu treba da brinu o suzbijanju virusa korona. Prvi je Krizni štab, čije ukidanje zbog pogrešnih mera, sa gotovo 3.000 potpisa lekara i medicinskih radnika, traži i Udruženje „Ujedinjeni protiv kovida“, a druga je komisija koja se zvanično ne sastaje i ne radi ništa.

E, pa, dragi moji, nazdravlje i čuvajte se sami od korone! ♦

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.