Od pompezno najavljivanog 1572. Vučićevog obraćanja ostalo veliko NIŠTA

Od pompezno najavljivanog 1572. (i slovima: hiljadu pet stotina sedamdeset drugog) Vučićevog obraćanja naciji sinoć je ostalo jedno veliko NIŠTA.

Do juče sam verovao da me rođaci, drugari i poznanici vide kao običnog građanina ove Srbije, penzionera koji posle 40 godina stresnog rada uživa u poslednjim godinama života, ima svoje hobije koje je prekinula korona… Ali, nisam ni sanjao da Vučić & co. smatraju da sam debil, moron i idiot kome moraju 1572 puta da ponove priče koje gode ušima botova.

No, krenimo redom o onome što se čulo posle sinoćne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i naravno o onome što je javnost očekivala da će se dogoditi, a režimski tabloidi i televizije sa nacionalnom frekvencijom pompezno najavljivali.

U 1572. obraćanju naciji predsednik Srbije je isto toliko puta ponovio da je Srbija u izuzetno teškoj situaciji u vezi sa Kosovom, da Zapad insistira na priznanju, da Albanci ne žele kompromis već hoće sve, a ništa ne daju…

I opet je, hiljadu petsto sedamdeset drugi put, ostavio narod u neznanju šta će on kao pregovarač učiniti i kako će rešiti gorući problem Kosova, za koji Miroslav Lajčak kaže da je stanje status quo neodrživo.

Da li on vidi naoružavanje Vojske Srbije kao rešenje problema, može laik samo da nagađa i da se naježi i „smrzne“ od pomisli da smo u potpunom okruženju članica NATO saveza. Da ne spominjem 1999. godinu i Kumanovo.

Kada je reč o koroni Vučić je 1572. put pozvao ljude da se vakcinišu, posebno starije. Takođe je, 1572. put to učinio bez maske na licu, kao što je i 1572 puta do sada to učinio primajući decu sa Kosmeta za svoj 51. rođendan, otkrivajući pred nekoliko hiljada građana spomenik Stefanu Nemanji, otvarajući gondolu na Zlatiboru, pogone stranih investitora, auto puteve…

I opet je, po ko zna koji put, obećao da će se vakcinisati, kao što je to učinila čak i većina starijih Albanaca u Preševu. Pozvao je stare ljude u Žagubici da se poput vršnjaka u Starom gradu vakcinišu, kako bi Srbija ostala na prvom mestu u Evropi po broju vakcinisanih, kako bi i dalje bila kontinentalni lider po rastu BDP-a, kako bi ovo, kako bi ono…

A onda je usledio šou ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina.

Četiri meseca nakon što je Vučić otkrio da ga prisluškuju i isto toliko nagađanja tabloida ko stoji iza ove rabote, policija je zavšila svoj deo posla i „vruć krompir“ uvalila tužilaštvu, od koga se sada očekuje da saopšti imena aktera afere.

Vulin je rekao da su Vučića i članove njegove porodice prisluškivali 1572 puta ili, u proseku, gotovo tri telefonska razgovora dnevno za godinu i po, koliko je prisluškivanje trajalo.

O ranijim nagađanjima Vulina da je planiran atentat na Vučića, da je u tu svrhu i kriminalna banda Belivuka nabavila i snajper, ovog puta nije bilo potvrde.

Sve se svelo na – javnosti već toliko puta ponovljeno – borbu protiv organizovanog kriminala uz upozorenje da deca ne bi trebalo da gledaju stravične slike izvršenih zločina.

I Vulin i Vučić su zaboravili da su gotovo svakog dana u tabloidima Alo, Informer, Kurir, Srpski telegraf… čitaoci mogli da vide takve fotografije i da se zgroze nad naslovnim stranama sa lobanjama i kostima ubijenih u mafijaškim obračunima.

I dok su se u televizijskim specijalnim emisijama posvećim jučerašnjoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost gosti, recimo, TV Vesti, prosto nadmetali u prognoziranju ko sve treba da „odleti“ i bude smenjen zbog Belivukove bande, dotle su Vučić i Vulin ostavili gledaoce da se i dalje pitaju kako je sve ovo moglo da se desi bez podrške ljudi iz vrha vlasti.

Kao i što se očekivalo, ni sinoć nije bilo reči o „Jovanjici“, „Krušiku“, helikopteru, Savamali, korupciji i svim drugim nerazjašnjenim aferama koje potresaju Srbiju.

I, na kraju, da ne zaboravim: Vučić je i sinoć, 1572. put, grubo izvređao novinarku koja mu je postavila pitanja na koja ne voli i neće da odgovara. ♦

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u ‘Politici’. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem“…