Država Srbija kandidat za osmo svetsko čudo

Država Srbija gotovo svakodnevno dokazuje da je najozbiljniji kandidat za osmo svetsko čudo.

Jer, ono što se u ovoj zemlji, na brdovitom Balkanu, beleži kao svakodnevni događaj, to je nezamislivo u „normalnim“ državama ili je, ako se nešto slično ipak dogodi, stvarno izuzetak, čiji akteri vrlo brzo odlaze na smetlište političke istorije.

Da živimo u zemlji u kojoj je sve moguće i sve dozvoljeno, ilustrovaću sa nekoliko najsvežijih vesti.

Primer prvi: Šapićeva i Vučićeva „pijačna trgovina“

Posle sednice Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS), predsednik Repubike i protivustavno šef SNS-a, Aleksandar Vučić, pompezno je najavio ujedinjenje sa Srpskim patriotskim savezom (SPAS). Njegov imenjak, Aleksandar Šapić, predsednik SPAS-a i predsednik opštine Novi Beogard, to je potvrdio uz najavu da će se to dogoditi već za mesec dana.

Oba Aleksandra napominju da nije reč „pijačnoj trgovini“ i, da se „Vlasi ne bi dosetili“, navode sijaset političkih motiva, ističući da će ujedinjenjem dve stranke ovom narodu biti bolje nego danas.

Zašto je ova vest za Ginisa? Zato što je lider jedne stranke žrtvovao i ugasio partiju zarad zadovoljenja ličnih ambicija.

Svojevremeno, posle prošlogodišnje sednice Skupštine opštine Novi Beograd, napisao sam, a sada se potvrđuje, da će legenda jugoslovenskog vaterpola i nekada, koliko se sećam, fer-plej igrač u bazenu, ući u anale političke istorije Srbije kao jedan od najprljavijih igrača – političara.

Šapić je, podsetimo se, prošle godine, ostavio upražnjeno mesto predsednika opštine do okončanja formiranja nove Vlade Srbije. Pošto nije bio dovoljno jasan u pružanju podrške Vučiću, ostao je bez ministarske fotelje. Zato se i vratio na mesto prvog čoveka opštine kojom je, kao opozicionar, suvereno vladao dva mandata.

No, njegova želja da bude i gradonačelnik Beograda vremenom se toliko razbuktala, da je sada odlučio da žrtvuje i partiju koju je osnovao da bi došao do realne šanse da je i ostvari.

Po svemu sudeći, Šapić je procenio da kao kandidat SPAS-a nema čemu da se nada na beogradskim izborima pored kandidata opozicije i kandidata SNS-a! Ovako će, kao kandidat „naprednjaka“, na kladionicama biti veliki favorit za gradonačelnika.

U toj, ipak, „pijačnoj trgovini“ i Vučić računa da će dobro proći. Pridobio je jednog od mogućih najjačih protivkandidata, a „jednim udarcem ubio je i drugu muvu“ – Vesića ne vole Beograđani, a on ne bi mogao da nađe valjane razloge da se ne složi sa kandidaturom „večitog zamenika“, pre svega, zbog njegove „prevrtačke“ odanosti šefu. I tako: i oba Aleksnadra „sita“ i svi, osim Vesića i običnih članova SPAS-a, zadovoljni.

Primer drugi: Palma, svedoci, žrtve i vladavina prava

I dok se Vučić i Ana Brnabić kunu, i zvaničnicima Evropske unije dokazuju, da je Srbija država u kojoj se vladavina prava ne dovodi u pitanje, dotle Dragan Marković Palma, narodni poslanik i lider Jedinstvene Srbije, javno prozvan za podvođenje maloletnica i žena, šeta od jedne do druge TV-stanice sa nacionalnom frekvencijom, „pljuje“ Mariniku Tepić koja je ga je prozvala, preti svedocima i žrtvama.

On unapred zna da će 400 žena iz Jagodine tužiti Mariniku za uznemiravanje javnosti i stvaranje panike, on otkriva i zna ko su „lažni svedoci“, on sedi u TV-studiju sa Mićom Jovanovićem, „svedokom bahanalija u Jagodini“, koji samo dan kasnije postaje svedok odbrane.

Za to vreme, iako vodi predistražni postupak, tužilaštvo ćuti na ovo očigledno kršenje zakona, ne traži hapšenje i skidanje iminuteta poslaniku Palmi, zbog očiglednog pritiska na svedoke i ne odgovara na zahteve da zaštiti svedoke i žrtve u ovom slučaju. Zato i pitanje: koja bi to pravno uređena država dozvolila?!

Primer treći: Zakon o ravnopranosti polova

Iako dugo najavljivani Zakon o ravnopravnosti polova nije ušao u skupštinsku proceduru, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zna da će biti usvojen i najavljuje da ga neće potpisati, jer nije saglasan sa Ustavom o Zakonom o braku!

On unapred zna prečišćen tekst zakona i amandmane koji (ne)će biti usvojeni. On, koji uporno godinama krši Ustav ove zemlje i mimo ustavnih nadležnosti se „meša u sve“, sada se, kao najbolji student prava u istoriji Pravnog fakulteta, setio da treba poštovati najviši pravni akt jedne zemlje.

To što je Ustav kontradiktoran, nema veze, jer ako on misli da još nenapisani i neusvojeni tekst zakona ne valja, onda tu nema posla ni za poslanike ni za Ustavni sud i – tačka!

Diktator sve može, zato je ovo još jedno svetsko čudo.

Poslednji primer: „podmićivanje naroda“

I na kraju: Vučić je juče saopštio još jednu ekskluzivnu vest: svako ko se vakciniše do 31. maja dobiće (ako se prijavi) i tri hiljade dinara.

I tako predsednik Srbije barata budžetom ove zemlje kao sa parama iz svog novčanika. Pre Vlade Srbije i mimo u skupštini usvojenog budžeta, on podmićuje narod i kupuje glasove birača pred izbore iduće godine.

Nije mu dovoljno što je slično uradio najavljujući već čuvenih 60 evra svim punoletnim građanima koji se prijave i 110 evra „bakama i dekama“, već je sada odlučio i da stimuliše punoletne podanike da se vakcinišu.

Čak i najavljuje da će zaposlenima u javnom sektoru, ako se ne vakcinišu i razbole od korone, ukinuti i pravo na bolovanje. Tako će, valjda, rešiti problem i utrošiti onih 7,5 miliona ugovorenih vakcina protiv COVID-19.

To što antivakseri „drže banku“ u provladinim tabloidima, što su svakodnevni gosti najgledanijih televizija, što dobijaju ordenje, kao dr Nestorović, na primer, koga briga!

Umesto edukacije o nasušnoj potrebi vakcinacije, predsednik je ličnim primerom – odlaganjem vakcinisanja – doveo u pitanje ceo proces imunizacije naroda.

Ima li države u svetu čiji je predsednik deset puta odlagao vakcinaciju?!

Nema, i zato smo, još jednom da napišem, kandidati za osmo svetsko čudo. ♦

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u ‘Politici’. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem“…