U okviru tradicionalnih Street Food festivala po Beogradu, za ovaj vikend bio je odabran prostor Donjeg grada podno kalemegdanskih zidina.
U toku tri večeri, uz obilje hrane & pića, važnu ulogu na festivalu su imali i 89% cover bendovi. Ovo je tekst o Troublemakers, izuzetno dobroj posveti Kralju rokenrola, za one neupućene – to je Elvis Presli.
U toku ta tri dana svirali su Orthodox Celts, Shot Band, O.K.O.T. – pobednici Bunt Festivala, Cactus Jack, Regruti, Branimir i Neprijatelji i Troblemakers. S tim što su članovi benda Cactus Jack ujedno i članovi sastava Troublemakers dobro pojačani sa pevačem Aleksandrom Pejčićem znanim kao Aca, ne Kelt, ne Srbin, već ELVIS.
Krenulo je žestoko. „C. C. Rider“, jedna od poslednjih Elvisovih obrada koju je snimio tek 1970. godine. U Troublemakers verziji je zagrmela glasno, taman da svi prisutne obrate pažnju i da tokom naredna skoro dva sata ne skrenu pogled sa bine. Elvis je odenut u crni komplet, frizura i naočare su na mestu kao i malo veći gabarit koji je Kralj imao pred kraj života. Muzičari: Bucko (gitara, prateći vokal), Zoran (klavijature, prateći vokal), Mića (bas) i Pizzi (bubanj) obučeni su u skladu sa predstavom koja se svira.
Doduše, sumnjivo mi je kod kog su krojača sva četvorica našli istovetnu garderobu s obzirom na razliku u građi, no to je već drugo pitanje. Prvo pitanje je kako su, dovraga, sve zajedno sa Elvisom uspeli da tako dobro obrade materijal s kojim nastupaju. Tu nije bilo ni najmanje greške. Sjajan glas, uz sve poze koje smo zapamtili gledajući Elvisove snimke.
Priča i pošalice između pesama su na engleskom jeziku, nije baš Las Vegas ali neka se oseti malo duha, tog duha koji se dao čuti u pesmama kao što su: „Burning Love“, „Teddy Bear“, „Hound Dog“, „A Little Less Conversation“, „Jailhouse Rock“, posvete Beogradu „In The Ghetto“, „Trouble“ (gde si sad Glene Danziže, da čuješ ovo?!), „Heartbreak Hotel“ i drugih hitova po kojima je Kralj bio znan.
U tu odlično raspoređenu lepezu hitova sa sve Elvisovim glasom (kao King, onaj Škot ako ga se neko seća) uletele su i odlične obrade takođe bezvremenskih hitova (ko kaže drugačije, taj laže): „Ace of Spades“, „Whole Lotta Rosie“, „Rock This Town“ (verujem da bi se Setzeru dopalo), „Johnny B. Goode“ i neka pesma od benda Vrata. Dakle, ovako: glas + nastup + imidž + svirka = visok nivo! Znaju „momci“ kako se radi posao i pritom se još i dobro zabavljaju.
Poslednja pesma uz pevanje publike te uobičajeno predstavljanje benda bila je „Suspicious Minds“. No, sklon sam poverovati da su do tada svi koji su iole sumnjali, a bilo je takvih sumnjičavih misli, shvatili da na bini nije stajao pravi Elvis! Da ne bude zabune, zamene za Elvisa nema, ali u ovoj zemlji na napaćenom Balkanu, nema ni ovakvog benda koji nas podseća na Kraljevu zaostavštinu.
Odlazak Troublemakersa sa bine i nije dugo potrajao. Trebalo je bisom zaokružiti ovu, na svu sreću, ne prevruću beogradsku noć. Bend je to učinio sa jednom od najlegendarnijih pesama ikada „My Way“ (koju, da se podsetimo istorije, čak ni netalentovani a obožavani Sid Vicious u svojoj verziji nije uspeo da uništi). Izuzetan odabir za kraj ovog zamalo dvočasovnog nastupa. Evidentno je da Kralj nije mrtav, u to ime uskliknimo složno: „Živeo Kralj, Aco ELVISE!“.
Organizacija: Street Food Festival BG
