Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Zadužbina Ilije M. Kolarca: Domaći zadatak
Kolarac je budućim naraštajima svojim životom pomogao da očuvaju kulturni duh i sagrade nova zdanja od znanja. I blagom koje je zaradio u svakom svom danu od 1800. do 1878. godine
Ilija Milosavljević Kolarac imao je naročitu sreću: ono što je svojom voljom darivao, odnosno testamentom ostavio srpskom narodu niko nije uzeo, oteo, prisvojio ili privatizovao za siću, već je amanet darodavca ispunjen – zaveštano dobro i dan-danas služi baš onako kako je dobročinitelj želeo.
A želeo je mnogo, i mnogo ostvario od dana kad je kao dečak napustivši rodne Kolare kod Smedereva stupio na beogradsku kaldrmu sa trideset para u džepu. Put ga potom vodi u Pančevo, Vršac, pa sve do Beča i nanovo Beograda.
Kolarac je, zajedno sa suprugom Sinđelijom – sa kojom nije imao potomke a koju je izuzetno voleo i poštovao – bio član Matice srpske i naklonjen književnicima. Pomagao je srpske pisce, isplaćivao im troškove za štampanje knjiga i dodeljivao nagrade u dukatima što ga kao uspešnog poslovnog čoveka 19. veka čini avangardnim. Da je živ, i dan-danas bi s takvim razmišljanjem bio avangardan!
Iako preke naravi, sigurno bi mu se nasmešio brk što su u zdanju njegove zadužbine – od 1932. godine kada je podignuto – predavanja držali mnogi velikani književnosti, nastupali svetski poznati dirigenti, najbolji orkestri i solisti. U ovoj ustanovi godišnje se održava stotine različitih muzičkih programa u kojima uživa desetine hiljada posetilaca. Međunarodno takmičenje Muzičke omladine, BEMUS, Međunarodna tribina kompozitora samo su neke od važnih manifestacija.
Dok prisustvuje koncertu u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, ili prati neku od književnih tribina u Maloj sali, ili uči strani jezik po programu ovdašnje škole, ili posmatra slike u Galeriji, ili bira stručnu literaturu u knjižari Aleksandar Belić, svaki građanin ove zemlje treba da se ponosi što je postojao Srbin koji je budućim naraštajima pomogao da očuvaju kulturni duh i sagrade nova zdanja od znanja. Pomogao im je svojim životom. I blagom koje je zaradio u svakom svom danu od 1800. do 1878. godine.
Veliki trgovac, dobrotvor i zadužbinar Ilija Milosavljević Kolarac zadao je pretežak domaći zadatak današnjim ljudima kojima pretiče.
(Napisao: Darko Kalezić)
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.
Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
