Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Engleska bašta, čijem se zelenilu divimo po turističkim katalozima i popodnevnim serijalima, ima status dobro ustoličene institucije.
Daleko više nego briga za dom, staranje o sopstvenom parčetu zelene površine potpuno opseda prosečnog Engleza.
Statusno gledano, svako ko iole drži do sebe, na prvom mestu materijalno, a potom i duhovno, život u stambenoj zgradi ne prihvata kao moguće rešenje. Takav oblik stanovanja, sem ako se ne radi o ekskluzivnim apartmanima u najskupljim kvartovima, smatra se neprimerenom kontinentalnom navikom. Život, u ma kako skučenim uslovima, mora da obuhvata i individualni prostor zelenila.
Zeleni prsti
Balkoni i terase su potpuno zapostavljeni, na njima retko ima cveća i služe, po studentskim sobama i samačkim stanovima, većinom za odlaganje bicikla, sa proširenom upotrebom ostave sportsko-rekreativnih rekvizita u slučaju porodičnog stanovanja.
Kao malo toga u ovoj zemlji, za to postoje sasvim opravdani razlozi, koji korespondiraju sa nedostatkom sunčeve topline i neumerenom količinom padavina. U primorskim gradovima stara zdanja iz prošlih vekova uvek imaju lepe, male i potpuno napuštene balkone, koje zgrada nosi poput ordena iz prošlih vremena, kao nepotreban ukras i večno podsećanje.
Bašta je, dakle, prostor neprikosnovene vladavine za svakog pravog Engleza. Ona pruža mogućnosti daleko veće nego prostor zbijenih kućnih zidova, kako za odmor i relaksaciju, tako i za široku i nesputanu imaginaciju. Ne začuđuje onda veliki broj časopisa, televizijskih i radijskih emisija prepunih korisnih saveta i uglednih primera baštovanstva.
Hortikultura, koja u balkanskom svetu još traži svoje mesto, ovde nije samo popularan oblik aktivnosti u slobodno vreme, nego i vrlo unosan posao. Kome su prsti zeleni* njemu je život ispunjen, a ni džep mu ne ostaje prazan.
Bitka za baštu
Engleska bašta nije samo cvetni dekor, nego često i minijaturno poljoprivredno dobro. Razumljivo, uzgajanje upotrebljivih sadnica služi kao izvor velikog zadovoljstva i ponosa.
Uostalom, to je jedna od retkih prilika u kojoj čovek ima opipljive dokaze pobede nad prirodnim činiocima, uključujući i nesrazmerno veliki broj štetočina. (Tek sam ovde otkrila koliko i kakvih sve vrsta puževa ima i još saznajem nove načine kako da im stanem na put, jer dozvolićete i mi baštu za ugled imamo!)
Bašta je deo poseda koji individualizuje i odlikuje vlasnika, pa onda ne čudi da je i mesto čestih sukoba i razmirica, koji neretko završavaju sudskim procesima. Ljudi su ovde spremni na razne neprijatnosti dokazujući posednička prava u pogledu prostiranja žive ograde, razgranatosti krošnje drveta ili rasprostranjenosti kakvog sitnog cveća.
U dvorištu preko puta, breza skresanih grana još odoleva desetinama godina staroj nesuglasici vremešnih starica. Na ostarelom stablu ožiljci vremena, vidljivi jednako kao na polupokretnim staricama, svedoče o borbi za sunce i hlad između dva dvorišta.
Kad dođe do odbrane međukomšijskog prostora, koji ne mora da zahvata više od nekoliko santimetara blata, nestaju svi skrupuli ponašanja i uobičajene pritvorne pristojnosti, a pribegava se i otvorenim napadima i pretnjama. Ništa se ovde ne brani sa većim žarom nego svoje parče zelenila.
* Zeleni prsti (green fingers) -atribut uspešnog baštovana, koji predano i bez muke svojoj bašti daje odnegovan izgled. ♦
PROČITAJTE I DRUGE TEKSTOVE BEOGRAĐANKE U LONDONU!
»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.
