Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Beograđanka: Vertikala – najvažniji životni pravac
Beograđanka
Beograđanka

Beograđanka: Vertikala – najvažniji životni pravac

Savremena Beograđanka je vitka, brzomisleća, samostalna i umrežena na novi svetski muzički poredak, s laptopom u rukama umesto damske tašnice. Ako te ne izabere sama – ni ne pomišljaj da ćeš je stići!

Život se poslednjih godina ubrzao, kao da je šatl koji prestonicu nosi u svetlu(cavu) budućnost ostao bez kočnica. Umesto udžerica niču moderna zdanja, bulevari se proširuju za sve duže kolone sve novijih automobila, uskoro ćemo da se širimo i na vodi, a građani se ujutru bude i primećuju da se prestonica razvija brže od njih samih.

Ko se ne snađe i zastane – kao da je ostao u jučerašnjem danu, godini, deceniji. Neki kasne i više – plutaju izgubljeni u izmaglici proteklih vekova, ali nismo valjda takve sreće da se baš oni dohvate kokpita gore navedenog šatla.

Od svih živih bića u našem gradu, supersonične promene najbolje prate supersonične Beograđanke! One su, kao i palata u Masarikovoj koja dodiruje nebo, vitke, brzomisleće, samostalne i – s gajtančićem koji im viri iz uha – umrežene na novi svetski muzički poredak! Umesto damske tašnice nose laptop! A njihovi muški pratioci kaskaju za njima, dahću i pitaju se da l’ su to one iste, njihove, od lane.

Ako odmah ne promene zastareo, patrijarhalni način razmišljanja, kaskaće još i više.

Prvi oblakoder u centru

Supersonična Beograđanka pokretač je masovne sportsko-rekreativne manifestacije Trči za njom! Pravila su u začetku bila jednostavna: ONE hodaju ulicom, ONI ih prate. Aktivnost je bila spontana, počinjala obično s proleća kad na potezu od Slavije do Kalemegdana pukne akvarijum i sirene prohodaju gradom. I ovaj beogradski tango se u poslednje vreme naglavce okrenuo: sada ONE biraju, ONI se više ne pitaju! Ne vredi im zarđala tehnika udvaranja. Danas važi novo pravilo: Ako te neka od njih ne izabere sama – ni ne pomišljaj da ćeš je stići!

Palata „Beograd” izrasla je 1974. po projektu arhitekte Branka Pešića kao prvi oblakoder u centru. Donela je nov pogled na svet, proširila vidike, pokrenula presudno – vertikalno razmišljanje. Beograđani, dotad horizontalni u shvatanjima, hvataju se nasušne vertikale, koja je gradu brzo obezbedila status najdinamičnije naseobine u regionu.

Kreativne procese, kao i uvek, pokrenuli su ljudi. U slučaju „Beograđanka” to su novinar Studija B Čovek – Ideja Đoko Vještica i pisac Duško Radović koji je osvajajući visove naučio sugrađane da se, kad primete ovaj BG orijentir, sete vertikale – tog najvažnijeg životnog pravca. ♦

Pročitajte i druge priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...