Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Kakvi su nam snovi takva nam je i stvarnost
Neostvareni snovi
Neostvareni snovi

Kakvi su nam snovi takva nam je i stvarnost

Kad okrenemo pogled unutar sebe, kada nas zapljusnu neostvareni snovi, otkrićemo da je stvarnost koju živimo gruba i nepravedna, jer koliko nas ima koji možemo da kažemo da živimo svoj san iz detinjstva.

Život se neobazrivo igra sa krupnim planovima i velikim željama i gura nas, bez prava na predah, uvek u susret novim izazovima. Svako ko ima hrabrosti da se osvrne na bivšeg sebe suočava se sa razbijenim iluzijama i surovošću svakodnevnog bitisanja.

Neke neostvarene snove čuvamo kao retke amajlije detinjstva, svesni njihovih nemogućih dometa, istovremeno ispunjeni ponosom na njihovu jedinstvenost i potpunu neostvarivost.

Daleko od ivice

Poodavno već znam da je, bez obzira na napore koje u sebe ulažem, suviše kasno za moja preambiciozna maštanja i da sigurno neću postati cirkuska zvezda na trapezu, mada se penjem po drveću i danas kao onda, kad zbog toga nisam morala danima da patim od bola u leđima.

Iako sam tek mnogo kasnije otkrila strah od visine, neki ponori su mi ozbiljno pretili, a držala sam se uvek, verujte, daleko od ivice. Opet, svemu tome, mi ponornici, možemo da se makar gorko nasmejemo, ovde smo jer u ponorima nismo ostali, jer smo se negde pre pada ipak zadržali.

Ponori koji deci sada prete, čine mi se dublji i opasniji. Iz perspektive tih davnih detinjastih zagledanja u tako daleku budućnost, pa čak i kasnijih grubih osvešćivanja, ambicije današnje dece izgleda mogu da imaju dalekosežnije posledice. Sreća je te sve ostaje uglavnom gomila nerealnih, potpuno neostvarivih i patetičnih stremljenja u kratkovečnu popularnost.

Svet bi inače, kao da to već nije, bio pun pop zvezda, manekenki, starleta, preplaćenih fudbalera i sličnih iz kategorije napućenih, nabildanih bezumnih ljudskih primeraka, na štetu onih koji su vlasnici daleko razvijenijeg broja moždanih vijuga. Opasnost te nametnute potrebe da se poštopoto i na bilo koji način ukorači u kakvu takvu medijsku popularnost povlači sa sobom ozbiljne rizike stvaranja neizbrisivih ožiljaka.

Život od pet minuta

Postavlja se pitanje koliko tih pet minuta slave može da košta od života. Pogrešan izbor ne znači da nema povratka, ali medijska sveprisutnost, u naivnoj želji da te svi vide, da se o tebi govori i piše otvara ambise neslućenih dubina u koje niko ne želi da se zagleda.

Iskreno verujem da smo mi – deca socijalizma, izrastajući iz takvih ideja, gradili druge snove, na drugačijim temeljima, čija je sva draž bila u čežnji i skrivenim nadanjima. Prošlost je bila junačka, a budućnost svetla i daleka. U tu budućnost kročilo se hrabro sa oružjem znanja, jer smo verovali, kako su nas i učili, da nas škola osposobljava za život i da ne treba bežati od obaveza.

Ono što u zapadnim demokratijama prepoznaju kao nedostatak ličnih slooboda i suženu mogućnost izbora, to je zapravo jedna samo nama, bivšim Jugoslovenima, znana perspektiva boljeg života, koja uz sav nedostatak svakog luksuza, nudi izvesnost trajnog mira u zaklonu i sigurnosti porodičnog života, ispunjenog stalnim sitnim životnim radostima. ♦

PROČITAJTE I DRUGE TEKSTOVE BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...