Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Šarena laža pred gladnim očima
Šarena laža pred gladnim očima
Šarena laža pred gladnim očima

Šarena laža pred gladnim očima

Sve je ovde čista prevara – šarena laža za naivne turiste. Liči na dečji popping candy – pukne i istopi se, nestane pred gladnim očima novih doseljenika.

Tipično engleski prizori prostranih pašnjaka i uspavanih sela sa tjudorskim, od starosti naherenim kućama, okruženim divnim cvetnim baštama potpuno su neodoljivi izdaleka. No, ni zeleni pejzaži sa šumovitim brežuljcima nisu sasvim delo prirode, nego deo takozvanog političkog pejzaža***, nastalog davno pošumljavanjem, kako bi se obezbedila drvna građa za ratne brodove.

Sva engleska tradicija voćarstva takođe počiva na jednoj zakonskoj regulativi iz vremena Henrija VIII, kako zemlja ne bi zavisila od uvoza. Lako se čovek prevari.

Apatija svakodnevice

Kako je tužno gledati da toliki ljudi rizikuju sve da se domognu obećane obale, a tamo ih čeka, ne baš sasvim ista, malo drugačija ali ništa manje rugobna stvarnost, od koje čitavog života beže.

Dave se u vodama Engleskog kanala, kako se ovde zove La Manche, ne bi li dosegli obalu zemlje u kojoj niko ne može da ih legitimiše, jer lične isprave ne postoje, u kojoj, kao ilegalna radna snaga, mogu skoro da se obogate dok ih ne pronađu i deportuju, jer policije na takvim poslovima ima sve manje.

Nedavno su preko u Kaleu izbili ulični neredi, jer mnogobrojni potencijalni azilanti nisu prihvatili „zaštitu“ francuske države, nego su tražili da im se dozvoli prelaz, ne bi li zatim na tlu nevelike Velike Britanije netragom nestali pred očima imigracionih vlasti.

Čak i oni skloni samozavaravanju ne mogu da pobegnu od istine pred kojom se zatvaraju oči – ljudi guraju jedan isti kamen celog života uz brdo koje se uspinje u nedogled. Apatija svakodnevice i tuga zbog nesagledivosti i konačnosti životnih okolnosti u kojima su se nesrećnim rođenjem našli očigledna je.

Beg od stvarnosti

Većini ljudi ovde zaprečen je izlaz iz mračne izvesnosti. Ti ljudi, sasvim obični svakodnevni ljudi, koje možemo da zaobilazimo na ulici isto onako kao se ovde oduvek zaobilazi realnost, nemaju kuda da skrenu sa svojih jednoličnih utabanih puteva – njima se ništa ne nudi, uglavnom im se oduzima.

Englezi imaju vekovnu tradiciju uspešnog zamazivanja istine, zarad uličnog mira i očuvanja monarhije, nudeći prostom puku beg od stvarnosti u maglama džina ili opijuma i držeći ih u večnom strahu od neizvesnosti promena i opasnosti komunizma.

Ljudi su ovde naučeni da se bore za status quo. Kakav god da se predlog o promenama pojavi, preko noći se formiraju komiteti za zaštitu postojećeg stanja, što se suštinski konačno svodi na borbu za „nice view“, kojom se brani proširenje puteva, izgradnja stambenih blokova ili brze železnice.

Nemojte da dozvolite da vam uništim san o lepoti – dođite, slikajte se ispred Big Bena, prošetajte se ispred Bakingemske palate, ali se posle vratite u svoje živote, ma gde oni bili.

Konačno, svaki povratak je mnogo lepši od odlaska, jer bilo da se čovek vraća sa nezaboravnim utiscima ili se vraća zbog bivših uspomena, vraća se ispunjen, sa zadovoljstvom učinka.

U čitavom kontinuitetu ove patnje, tokom trajanja dobrovoljnog egzila, tinja neugasli plamen nade, što živi i hrani se na izvesnosti povratka. Život je neumereno lakši kad čovek zna da jednom, ipak, ima gde da se vrati. Ono svoje, ma i ružno, ima patinu neke bivše tuge, sa ukusom prepoznatljivosti, koju kad se vratimo ipak imamo gde da odložimo.
———-
*** Napomena: Izraz „politički pejzaž“ pozajmila sam od komentatora BBC Radija 4, izrečen povodom prelepih TV kadrova za vreme prolaska Tour de France kroz Jork. ♦

SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...