Vreme godišnjih odmora

Stiglo je konačno i vreme godišnjih odmora, vreme koje u našoj vrednoj naciji niko ne može da dočeka, ne samo zbog toga što svi, svakako, makar jednom godišnje zaslužuju odmor posle čitave godine mrcvarenja do posla i sa posla, nego i zato da zagledani u morsko plavetnilo, uprženi pod suncem, bar na kratko zbace sa sebe svakodnevne životne terete.

Radni narod Velike Britanije ni malo u tome za nama ne zaostaje. Prignječeni porezima i nagomilanim računima, Englezi se, bez griže savesti, zadužuju preko svake mere ne bi li se nekako domogli sunca na španskim i francuskim obalama.

Osvajanje sunčanog pakla

Njihova neumerena težnja izlaganja sunčanom paklu mediteranskih zemalja i nije čudna, vekovima se oni kreću ka južnim obalama, tražeći u toplijoj klimi kakav takav izlaz iz večitim maglama obavijenih života u postojbini. Nekad stvarne, a danas figurativne, te magle nisu ništa manje realne.

Čitava istorija Britanskog kraljevstva svodi se na osvajanje toplih izdašnih obala, gde u zamenu za kulturu i demokratiju, koju nasilno izvoze, bez ikakve nadoknade dobijaju preplanuo ten, a i pride još silu svega za poneti. Generacijama posle osvajanja indijskog potkontinenta i daleke Australije uvežbava se, bar jednom godišnje, podnošenje žarkog sunca bez zaklona, uz sve prateće elemente tipično engleske invazije; jer, ne osvajaju se obale radi upoznavanja lokalne kuhinje i prihvatanja „primitivnih“ domaćih običaja, kad postoje dobro razvijene engleske navike, od kojih se nikad ne odustaje.

Mada ih je ta arogantnost i isključivost tokom kolonijalne istorije koštala više nego što su bili spremni da plate, i danas Englezi uporno traže da im se priklone kud god da se zapute. Svuda gde su tradicionalno i masovno prisutni mogu se naći dakako pabovi, ali i restorani društvene ishrane koji služe full english breakfast (koji se, vredelo bi reći, sastoji od devet elemenata).

For a Perfect Beach Body

Napadnute sa svih strana medijskim udarima na samosvest, Engleskinje čitavih mesec dana pre letnjih odmora počinju ozbiljno da se bave problemom razotkrivanje godinu dana nagomilavanih kalorija.

Odasvud bombardovane prizorima savršenih bikini tela, koja izvesno pripadaju nekim stranim elementima, jer takvih primeraka na engleskim obalama nema, sirote Engleskinje kreću u potragu „for a perfect beach body“. Neizbežno suočavanje sa istinom pred ogledalom primorava ih da umire savest kupujući razne preparate za ekspresno oslobađanje neželjenog telesnog viška.

Srazmerno naporima, rezultati su izvesno daleko mršaviji od izmučenih tela. Kure mršavljenja uvek podrazumevaju i izvestan broj sati upornog vežbanja, te se tako nevoljna tela mučno prevrću po strunjačama, pre nego što konačno ipak odustanu i posvete se perifernim estetskim efektima na nožnim prstima i frizurama.

Na kraju proifitiraju svi, ne samo kozmetička industrija i sportski centri, nego i nesrećna tela, kojima neočekivani posni režim svakako prija pre povratka na uobičajene gastronomske napore posle leta.

Dakle, kad nas sunce ovde na severu, početkom letnjih meseci, zvanično ogreje, počinju pripreme za neumereno sunčanje. Pod podnevnim suncem juga nije niko ko ne mora ili ga razum nije sasvim napustio – „Only mad dog and Englishmen“, kako samokritično i sasvim ispravno Englezi sami za sebe kažu. ♦

SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.