Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Hotel „Moskva“ – istorija sa četiri zvezdice
Hotel "Moskva"
Hotel "Moskva"

Hotel „Moskva“ – istorija sa četiri zvezdice

Hotel „Moskva“ je od prvog dana bio u žiži svih važnih zbivanja. Ma šta bio… On je žiža!

Zdanje koje je s Terazijskog platoa u vremenski kovitlac bocom šampanjca, uz simbolično parče torte, porinuo srpski kralj Petar Prvi Karađorđević 1908. godine pregazilo je čitav vek nimalo slatke, a na momente i mučne balkanske istorije koja je, što se dramatičnosti tiče, uvek dosezala ekstravagantne četiri zvezdice. Menjali su se od tada režimi, ratovalo nekoliko puta, urušilo osam državnih kuća, a topli dom na Terazijama, podmlađen i lepši nego ikada, i danas prima namernike.

Za sto prvih godina rada milioni gostiju osetili su gostoprimstvo BG domaćina, mir soba s klasičnim nameštajem i puls velegrada koji nastaje delom i u samom ovom zdanju.

Taj puls prestonice upravo su često diktirali i posetioci „Moskve“: uticajni, bogati, finansijski zanemoćali, režimlije i „antiprotivni“, partijski otpadnici, disidenti, pisci, slikari, muzičari i naravno – običan svet.

Građen usred srede, u blizini skupština, ministarstava i pozorišta – po projektu arhitekte Jovana Ilkića u stilu secesije – hotel je od prvog dana bio u žiži svih važnih zbivanja. Ma šta bio… On je žiža!

Palata na Terazijama

Kako ne bi bio kad su se njegovim salonima i apartmanima kao na traci kakvog prosenjenog dokumentarca smenjivali, između ostalih, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Nikola Pašić, Tito sa svojom nesvrstanom družinom, Vasko Popa, Tin Ujević, Ivo Andrić, Leonid Brežnjev, Dragoslav Marković, Milovan Đilas, Vlado Dapčević, Zoran Đinđić…

Ekskluzivu palate na Terazijama ne čine samo nobl gosti, već i domaćinski kolači koje služi njena poslastičarnica.

Za „moskvu šnit“, moj omiljeni, inače izum negdašnje hotelske poslastičarke Anice Džepine – uvek se pitam kojom vrstom li se kralj na otvaranju sladio – potrebna su, dašta, jaja, pa šećer, orasi, brašno, mleko, buter, pavlaka, prepečen lešnik, badem, višnje, ah, višnje, kockičice ananasa… mmm… ali ni ne pokušavajte da pravite, nikad vam neće uspeti!

Taj božanstveni ukus jedino ovdašnji kuvari mogu da iznedre! Zato svratite u baštu kraj Terazijske česme i uz „dvorsko“ parče torte osetite kako huji 21. vek. Možda se i sami jednog lepog dana 2078. godine pojavite na traci dokumentarca, i čukununuci vas, među mnogim siluetama, ozareni, prepoznaju! ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.