Stopu po stopu, stepenik po stepenik, Miša Anastasijević je uzdizanje ka nebu započeo 1803. godine u Poreču na Dunavu.
Majka Ruža mu je umrla na porođaju, a otac Anastas posle svega tri godine. Pomajka Milja ga je gajila i znala šta treba da uradi da svom dečaku poveća šanse u životu: upisala ga je u mesnu školu, jednu od prvoosnovanih u Srbiji.
Pismenost u ustaničko vreme u našim krajevima bila je mlazni pogon koji je u zaostaloj sredini odvojio Mišu od okoline. Momak ovom gorivu dodaje snalažljivost, upornost, vrednoću, lukavstvo, znanje turskog i rumunskog jezika, a sreća se na sve ovo sama zalepila…
Iz dunavskoga gliba u kojem je teglio dereglije, basamake ga vode preko trgovine volovskim i jelenskim rogovima, pa carine na vodi na kojoj izrasta u dunavskog kapetana kneza Miloša i kasnije veletrgovca solju i preduzetnika koji ulaže u mnogobrojna imanja u Vlaškoj, do – darodavca.
Poseban i zapamćen!
Neki poznavaoci istorijskih prilika smatrali su da se iz soja običnih ljudskih stvorova Miša izdigao u čoveka od ugleda, drugi da je biznismen sa stilom, a treći pak da je skorojević koji žudi da uđe u red gospode… ali važno je i ovo: među bogatim ljudima – a danas naročito – nema mnogo onih koji su kao Kapetan Miša sa poslednjeg stepenika uskočili u kolektivno sećanje naroda, u slavu. Kako bi ih i bilo! Pa generacije s kraja 20. veka sve su spiskale, unapred! Naslednicima ostaju samo dugovi i skupljena zemlja. Oni što dolaze neće nas ni pomenuti, osim po lošem.
Anastasijević se sudbinski odvojio od mase, i dok je radio i sticao, i kad je zauvek prestao 1885. u Bukureštu. Da bude poseban i zapamćen, sam je zaslužan.
Pa ko i sad brani bogatunima da dižu velelepna zdanja i poklanjaju otačastvu! Niko, naravno! Al’ oni više vole da sede na svojim dukatima i da ih legu! Sve misle da će i za onaj svet sačuvati nešto love.
A ne znaju da su Kapetan Mišino blago spucali naslednici, pa će i njihovo, džabe što ga greju i zadovoljno kvocaju. Bolje da ga poklone mladosti da se razvija, uči i osvaja nove horizonte!
A zahvaljujući toj pametnoj omladini, značaj Srbije i Kapetan Mišinog zdanja – građenog prema projektu Jana Nevole, isprva Velike škole a danas Rektorata Beogradskog univerziteta – kao i darodavčev životni put, vremenom će samo rasti, vođen njegovim stepeništem. ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi. Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
