S ove strane slobode

Ne sumnjam da je teško ljudima tamo s druge strane viznog sistema da sagledaju situaciju s ove strane slobode, ali ipak ne prestaje da me čudi što je Britanija, bez izuzetka, primer za životnu sreću i blagostanje u onostranim zapadnjačkim svetovima.

Ponavljam se kad se na to opet osvrćem, ali svako se češe tamo gde ga svrbi, a mene tu u sred srede demokratije i slobodne volje nekako peče ponajviše.

Društvene anomalije

Postoji naravno i problem turističke svesti stranih posetilaca, koji se neumereno dive engleskom čaju na urednim travnjacima, sa engleskim (davno izumrlim) aristokratskim manirima. Nisu društvene anomalije opipljive i očigledne, iako su sasvim izvesno svuda prisutne.

Potrebno je da čovek odleži na ovim stranama kojih desetak godina, pa da počne uvek i na svakom koraku da uočava uniformnost ružnih navika i pretencioznost tradicionalizma, koje guše slobodnu svest i svaki pokret van ustaljenih navika.

Ono što se ne nalazi u turističkim vodičima to su redovi tužno uskih bezbojnih kuća u sporednim ulicama svih većih gradova, u kojima se neguju istomišljenici sa unapred izgrađenim glasačkim navikama. Jednoumlje sa odlikama izraženog društvenog slepila je prisutno u svim diktaturama, ali je neočekivano duboko uvreženo u zapadnjačkim monarhističkim sistemima.

Čiste gaće

Svim političkim odlukama prethodi ozbilljna parlamentarna debata, što je, reći ćete, u samoj osnovi demokratskog režima, ali za razliku od našeg skupštinskog uzajamnog vređanja, nekulturnog ophođenja i iznošenja pred svet tuđeg prljavog veša, ovde se diskusija uglavnom svodi na visprenost govornika u izbegavanju direktnog odgovora i veštu upotrebu metafore i alegorije u pripremljenim izlaganjima.

Dugotrajne diskusije se vode o zabrani lova na lisice ili izgradnji novog aerodromskog terminala, dok se teren za bliskoistočne, kao i ne tako davne, balkanske ratove pažljivo priprema u prividnom neslaganju vodećih partija. Na kraju se svi okupe oko tako uspešno rabljene ideje Vinstona Čerčila da za dominacionu monarhističku politiku nema ništa zgodnije od kakvog malog rata.

Uspešni političari u Britaniji treba da zadovolje standarde TV prezentacije, da budu foto manekeni uglancanog osmeha, koji imaju razvijen talenat flerta sa neobaveštenim masama. Kad malo razmislim, balkanskim političarima ne bi škodilo da se, bar delimično, u tom smislu, ugledaju na britanske uzore, lakše bi se svarilo ono što se u novokomponovanim političkim trendovima nudi.

Bez uvijanja

Kako ne pišem kolumnu za vodeće dnevne novine, već na uvid dajem svedočanstva sentimentalnog izgrednika, ne moram da vodim računa o politički korektnim izjavama.

Mogu dakle, bez uvijanja, da širim neoptimistične sumnje u dobre namere sa ove ili one strane postojećih, mada ne vidno obeleženih društvenih barijera.

Tvrdim stoga i iza svojih tvrdnji čvrsto stojim, da balkanske zemlje ni kroz nesagledivu večnost svog postojanja nikad neće izaći iz Andrićevih „smutnih vremena“.

Ne bi bilo ispravno reći da sve nevolje ovih nesrećnih geografskih prostora vode poreklo iz vremena kad su imale poziciju dalekih turskih provincija, mada ima društvenih anomalija sa neskrivenim otomanskim pečatom, koje se ne daju iskoreniti ni uz evropsku orijentaciju novijih, kao ni nekadašnjih monarhističkih vladara.

Naši političari su obdareni narodskim talentom raskolačenih očiju pred tuđim problemima i akutnim slepilom za tragičnu situaciju sopstvenog atara. ♦

SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.