Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Krug „dvojke“: Sedi, jedan!
Krug "dvojke"
Krug "dvojke"

Krug „dvojke“: Sedi, jedan!

Svim putnicima u ovom gradu, u ovom zajedničkom kupeu od života, u ovom istorijskom trenu, u krugu „dvojke“ dosta je govornika, i preko glave. Treba nešto raditi.

Situacija

U tramvaju na liniji broj dva, istupio je – kao u „najbolja“ vremena „prijateljskog ubeđivanja“ – govornik. U pohabanom odelu, očešan o fasadu društvene ustanove zvane bircuz i s dahom koji potvrđuje da je upravo napustio zborno mesto u toj instituciji sistema s kariranim stolnjacima, pojasnio je „situaciju“ cenjenom auditorijumu.

Mada sam obećao sebi da neću više da slušam ni svoju majku ako se popne na stoličicu dok briše prašinu i krene s ekonomskom ili kakvom socijalnom, ne daj bože političkom tiradom, morao sam, kao i ostalih sedamdeset putnika i kočničar šinskog vozila, da nastavim vožnju zbog pljuska.

Stuštilo se odozgo, sastavilo nebo i zemlja, nema napolje, a MP3 mi ućutao, riknula baterija! Ne mogu da izuzmem napasnika! Kad potera maler – baš potera!

– U ovaj takozvani krug „dvojke“ kojim mi danas kružimo gospodo i drugovi svi trče ko ovce na solilo hiiik a srpsko selo osta pusto riiig podelismo se na prestonicu, južnu prugu i severnu autonomnu oblast SAO jaooo životeee bljuuuc Beograd se ocepio Vojvodina ocepila Kosovo ocepili hiiik uzbuna Beograđani ništa vi… Gori baba riiig a selo se češlja bljuuuc…

Slatke laži

U publici muk. Svim putnicima u ovom gradu, u ovom zajedničkom kupeu od života, u ovom istorijskom trenu, dosta je govornika, i preko glave. Govornici su nas i izveli na vetrometinu, a mi smo im i te kako pomogli – slušali smo ih i malo-malo arlaukali: „Tako jeee!“ Kolektivna sklonost da poverujemo u slatke laži odvela nas je toliko daleko da ne umemo da se vratimo na stazu.

Onaj ko je za sobom bacao mrvice duha, taj će uspeti da se domogne svog puta, jedinog čvrstog tla. Oni što su se hranili lažima – tražiće još laži, većih i slađih, poput narkomana.

Nema šta više da se kaže. Sve je već mnogo puta rečeno. Treba raditi. A, ipak, naš čovek bi da se istakne iznad mase, popne na tronožac, na binu, pred mikrofon, da ostalima kaže istinu. Ispriča kako će nas izvući. Eh, naš čovek

A „dvojka“ škripi li škripi. Napolju grmi, seva, nevreme… Ne možeš pobeći. Svi lepo čujemo: „Hiiik, riiig, bljuuuc…“ Kruži „dvojka“. Zanosi se. Trese.

I ko zna koliko bi trajao govor da jedna profesorka ne ustade iz „uspavane“ gomile: – Dosta više, pijanduro! Ne lupetaj! Sedi, jedan! ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi. Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.