Pre nego što pomenem spomenik Dositeju, red je da napišem nekoliko rečenica o Dositeju…
Odmalena zaražen knjigom i gladan znanja Dimitrije Obradović (1739–1811) zakaluđerio se u manastiru Hopovo gde je dobio ime za večnost.
Oduševljenje životopisima svetaca koje ga je obuzelo kao dečaka brzo je uminulo kad i od idola iz crkvene literature nije pronašao na mestu gde se podvižništvo podrazumeva. Dositej je za tri godine provedene među monasima spoznao svu raskalašnost i zatucanost crkve i rešio da se raskaluđeri i zauvek otisne u beli, šareni svet.
Najvažnije putovanje
Znao je da je put dug, ali je zakoračio. Nizale su se stanice – od učenika do učitelja, znalca brojnih stranih jezika, književnika, filozofa, osnivača Velike škole i prvog ministra prosvete, pedagoga i narodnog prosvetitelja…
To putovanje i dalje traje, važno je da ga mi, današnji, ne prekinemo tako što ćemo da stanemo i ukopamo se u mestu. Svi koji to rade, neka znaju: Zemlja se, stajali oni ili ne, okreće!
Omladina koja ne zna ni gde je Petlovo brdo teško može da shvati da je čovek sa štapom i šeširom zapravo prvi srpski učenjak u pokretu: po celom našem kontinentu učio je od drugih da bi jednom neke treće mogao da nauči i o prvima i o drugima.
Iduć uči, u vjekove gledaj!
Spomenik Dositeju – delo hrvatskog autora Rudolfa Valdeca s porukom Iduć uči, u vjekove gledaj! – podignut je 1911. ispred nekadašnje Narodne biblioteke pred ulazom u Kalemegdan, a devetnaest godina kasnije prenet u Univerzitetski park.
Tamo gde treba, pred studente, mlade željne znanja. Putovanja. Da se vide. Da ih podseti da ne zastanu. Da otvore um. Da odlučno nastave stazom kojom su krenuli. Jedinom pravom – napred.
Danas naši đaci oživljavaju Dositejevu epohu, njegov lik i delo različitim umetničkim tehnikama. Dositej i njegovo doba ogledaju se u pisanim tekstovima, mozaicima, akvarelima, grafikama, nakitu, evropskim kostimima, keramici, kaligrafiji, gipsanom reljefu…
Kako šapuću vetrovi koji duvaju u srpskoj prosveti, kulturi, sporazumevanju sa komšijama i svetom, porašće verovatno broj tehnika kojima ćemo prizivati ovog velikana.
Zbog izražene nespremnosti da učimo od boljih od sebe, ovde, onde, ma gde oni bili, izgleda da ćemo uskoro Dositeja praviti i od – blata. ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…