Naslovna » Blog » BG Puzzle » Spomenik Nadeždi Petrović: Kad sanjaš u boji
Spomenik Nadeždi Petrović
Spomenik Nadeždi Petrović

Spomenik Nadeždi Petrović: Kad sanjaš u boji

BG slikarka Marina Kalezić prohodala je na očevoj paleti. Kad prve korake načiniš na istisnutim uljanim tubama, razmišljaš i sanjaš u boji. A posle, u životu, iza tebe ostaju šarene stope.

Ti tragovi odišu toplinom, spokojem i zrače – dobrotom. Nije imala ni pet godina, ispod stola, okružena nogama roditelja, Marina je neumorno crtala. Samo bi ručica izmigoljila ispod stolnjaka, maznula maminu šoljicu kafe, i nestajala u svom svetu.

Ključni potez

I dan-danas ova umetnica je u svom svetu. Nek se oko nje sve krši i lomi, Marina srkne nesicu i četkom povuče ključni potez.

Da je duboko u svom filmu, vidimo na više od sto serija poštanskih maraka naše zemlje koje putuju po svetu predstavljajući Srbiju, a koje je opečatila tim ključnim potezom.

Osim što je raznolikošću motiva doprinela ovoj specifičnoj grani primenjene umetnosti, ona je obojila srpske marke, osvežila pejzaže i oživela likove velikana.

I preko granice njena dela su nagrađivana, baš zato što iz njih pršti vatromet devojčice i kulja toplina, spokoj i dobrota žene koja podjednako voli sopstveni svet i svet oko sebe.

Neviđeni umetnički pogled

Na sličan način, s kraja 19. i početkom 20. veka, znamenita srpska slikarka Nadežda Petrović, rođena u Čačku 1873, volela je sopstveni unutarnji svet i iznad svega – svet oko sebe.

Gledala ga je ekspresivnim, još do tada kod nas neviđenim umetničkim pogledom. Pojačavajući boje, u srpsko slikarstvo unela je velike površine crvene i zelene, slikajući snažnim nanosima četkice što su na platnu ostavljali reljefaste, ključne tragove po kojima se ovdašnja umetnost približila evropskim tokovima.

Njeni pejzaži, portreti, kao i odgovor umetnice na nacionalne i tradicionalne teme u kolorističkim vrtlozima – nastali su u nekoliko stvaralačkih perioda: minhenski, srpski, pariski, ratni…

Beograd ima ulice na Banovom brdu i u Vinči, nazvane po Nadeždi Petrović; spomenik u Pionirskom parku prestonici su 1989. darivali vajarka Angelina Gatalica i grad Aranđelovac.

A Nadežda je Srbiji darivala dušu: svoja dela ozračena toplinom, spokojem i dobrotom. Njenom darivanju nije ni bilo kraja: u Prvom svetskom ratu otadžbini je najzad dala – sebe.

Nadežda Petrović umrla je od tifusa u Valjevu 1915. kao dobrovoljna bolničarka. ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.