Letnji festivali u Engleskoj

Englezi (neumereno) nacionalno uživaju u outdoor aktivnostima, a posebno su popularni letnji festivali, kad mogu da se na travi razbaškare, razgolite i propisno raspištolje.

Leto je doba festivala. Na sve strane okupljaju se ne samo mladi, nego i stari, na raznoraznim velikim i malim festivalima. Proslavlja se sve što se proslaviti može.

Veoma su, dakako, popularni festivali piva, ali ima i ne mali broj kolačarskih, povrtarskih i baštenskih festivala svuda po Engleskoj. Neki ozbiljniji veliki festivali, kakav je Hampton Court Flower Festival, zbog tradicije i značaja televizijski su praćeni i podrazumeva se, automatski asocirani sa velikim imenima i popularnim posetiocima.

Blatnjavo festivalsko leto

Muzički festivali kao da su planirani bez nebeskog blagoslova, jer ih, nekako po pravilu, prati loše vreme, što nikako nije razlog za loše raspoloženje. Ljudi su ovde navikli na promenljivu i vlažnu klimu, pa se, tim pre, raduju svakoj prilici za dobru zabavu na otvorenom prostoru.

I zašto da ne, reći ćete, ako baš „ne padaju sekire“, malo kiše ne može da pokvari dobar provod i raspoloženje. Naročito ako ima dovoljno alkohola da se kiša dobro spere, dodajem ja. Upravo to je zaštitni znak letnjeg rok festivala u Glastonbury-ju, gde ko se dobro ne ublatnjavi ne može da računa ni da je učestvovao, ni da je osetio istinsku atmosferu. Tamo se bez gumenih čizama ni ne ide.

Uostalom, ko je još video rok festival bez pomeranja granica buke, higijene, razuma…

Da li za divljenje ili za čuđenje, ali ima izvestan, ne tako zanemarljiv, broj sredovečnih i porodičnih ljudi, od kojih se neki sa sve porodicom, otiskuju u ovu avanturu na otvorenom. Nekad deca cveća, sad u glastonberskom blatu traže izgubljenu mladost.

Ništa slabije nisu posećeni letnji festivali klasične muzike – Summer Proms, samo se klijentela u mnogome razlikuje. Drugačija muzička orijentacija propisuje drugačiju atmosferu, a britansko festivalsko leto ima za svakog po nešto.

U ponudi nisu samo gala koncerti, nego i piknik opcije. Da se gospodski osećate i božanstveno provedete nije neophodno da skačete, urlate ili neumereno pijete, naprotiv, dovoljno je da budete poklonik klasične muzike.

Kad upeče…

Ono što je za sve festivale zajedničko, to je masovno okupljanje pod vedrim nebom, s nadom da će ostati vedro.

Nema ništa što Englezi vole više od kakvog god povoda za sedenje pod suncem u sred podneva. Toliko neumerenog izlaganja suncu, da tako nazovem prženje, kojem se oni kao nacija svakom datom prilikom izlažu, teško je shvatlljivo i na vrućinu naviklim južnjacima.

Mora biti da je ta toplotna izdržljivost postala deo kolonijalnog nasleđa iz doba osvajanja azijskih i australijskih zemalja, kad su propisi nalagali obaveznu uniformisanost u odbranu do grla zakopčane engleske kulture i tradicije. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.