Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
E, što volim ovu politiku u ovim visoko razvijenim zemljama – sve im je uzvišeno, pa i politika!
O problemima se razgovara sa pijedestala teatralnih uzvisina, jezikom obogaćenim brojnim stilističkim kvalitetima. Narod ne razume, a baš je njega i briga.
Ima dovoljno trivijalnih zabava i uvezenih evropskih diskusija da se ispune skromne političke potrebe ovakvih nacija.
Svakom prema potrebama
Nemaj brige – zaviruj u modne detalje, gastronomiju, nastranosti i slučajne grimase političara! Time se puni žuta štampa. A za popularnost, kao što je poznato, najvažnija je medijska prisutnost.
Za političare, u ovoj zemlji, najgore je da budu dosadni i medijski nezanimljivi. Oduvek im se više zameralo ako su neprivlačni, nego neadekvatni.
Odličan primer je koalicija liberala i konzervativaca, u prethodnom mandatu, kada je potrebna elokvencija, u dosluhu sa fizičkom dopadljivošću kandidata, obezbedila dvojici nesumnjivo sposobnih političkih manekena medijsku pobedu.
Svi su ovu vezu videli kao idealan spoj političkih neistomišljenika, koji na kraju rasprave umeju da se izmire, kao da su teniski rivali, koje ništa ne sprečava da se zagrle i rukuju na kraju meča. Ista atmosfera kao i u tipično uspešnom engleskom braku – supružnici ne treba da se vole, ali je neophodno da se poštuju i civilizovano razgovaraju.
Drugi mandat konzervativaca, pak, potvrdio je britanski opšte prisutni strah od promena. Čim dođe do velikog talasanja, oni se uplašeno uhvate za sidro sa kojim možda neće sasvim potonuti, ali isplivati sigurno ne mogu.
Kao školarci koji se, u smrtnom strahu od autoriteta, povijaju i bespogovorno koračaju kud ih vode, Britanci nikada ne uzimaju sudbinu u svoje ruke, naučeni da poslušno otaljavaju svoje male živote. Strah je tako moćno oružje!
Na vlasti je uvek jedna od dve moguće partije, jer se niko ne usuđuje da rizikuje. Hoće li glasovi otići više ulevo ili udesno zavisi od količine uspavanog nacionalizma, koji se budi srazmerno količini neadekvatno akumulisanog kapitala.
Teatralna politika
Visoko razvijene zemlje, dakako, imaju visoko razvijenu politiku ozbiljnog mešanja u tuđe probleme i efikasnog zataškavanja sopstvenih.
Ozbiljni problemi su tako daleko, da je težište rasprave uvek na karakterima političara, njihovom načinu odevanja i ponekad, ako baš po zlu krene, njihovim sumnjivim seksualnim preferencijama.
Takva je Britanija – svaki problem se, u izvesnom trenutku i bar na kratko, posmatra kroz aspekt seksualnih orijentacija aktera. Nije za zameriti, u svetlu brojnih novootkrivenih afera.
Dobro prezentiranu eleganciju partije na vlasti narušava detalj koji potvrđuje da se među najuticajnijima i najpovlašćenijima nalaze ne samo delimično nastrani, nego i ozbiljno problematični nasilnici, čija sramna prošlost, sve češće, dobija svoje mesto u medijima.
Proganjaju se medijski i predstavnici drugih partija. No, na nesreću partije na vlasti, najviše što se može zameriti novoizabranom vođi Lejbora, tzv. Radničke partije, jeste da ni po koju cenu ne odstupa od svojih radikalnih socijalističkih principa. A od takvih nastranosti pati samo njegov privatni porodični život, bez stvarnih posledica na širu okolinu, mada, kako zlobnici primećuju, sa očiglednim posledicama na biračko telo.
Baviti se likom i delom političara siguran je i oproban put za medijsko osvajanje političkog prostora. Postoji čak nada da se na taj način mogu osvojiti jeftini politički poeni i sasvim sigurno skrenuti pažnja sa stvarnih problema.
Može im se. Gde problemi nisu egzistencijalni politika je teatralna. ♦
Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!
»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.
