Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Božićne priredbe u školama
Božićne priredbe u školama

Božićne priredbe u školama

Unapred se evo već radujem ovogodišnjim božićnim priredbama.

Ne mogu prosto da dočekam da vidim malog Isusa u božjim jaslama, montiranim na improvizovanoj sceni, specijalno za potrebe školske priredbe.

Svake godine, sredinom decembra, moramo se ushićivati dostignućima đačkih božićnih predstava. Nema nam druge od kad deca prohodaju pa sve dok negde za srednju školu ne stasaju.

Ovde u Engleskoj, to se računa u deo roditeljskih obaveza. Porodični život u ovoj zemlji podrazumeva da roditelji rezervišu mesta u publici za dečje prikaze bezgrešnog začeća od sad pa do… kraja vremena.

Stereotipna podela uloga

Tužno je gledati kako deca sa velikom nadom uvek pristupaju kastingu i pripremama. Tako se iskreno trude da jedanput istupe iz horske mase ili da im se osmehne uloga veća od one, unapred zagarantovane, u božjem stadu domaćih životinja.

Istovremeno, za njih potpuno neshvatljivo, pošto je izvan dečjih mogućnosti razumevanja i poimanja pravde, uloge su predodređene usko stereotipnim i isključivo pojavnim karakteristikama, koje ne zavise od talenta i govornih sposobnosti.

Deva Marija može biti samo izrazito plava i bleda dugokosa devojčica, kako je tradicionalno prisutna u hrišćanskoj ikonografiji. S tim se nekako, s vremenom, po navici i pomire, ali ulogu anđela ne mogu da prežale.

Sa dečacima je u izvesnom smislu lakše, jer oni ove anđeoske, po tradiciji tipično ženske uloge i ne očekuju. Uglavnom su prezadovoljni ako im zapadne uloga jednog od tri mudraca koji nose darove, a imaju raskošno odelo i na glavi krune.

Muških uloga, kao i inače u životu, ima više i oko njih je manja jagma i nerviranje.

Uvek prisutan diletantizam

Kako god na božićne praznike da gledamo, zarad rođene dece moramo da se trudimo i odglumimo oduševljenje onim što nam škola priređuje.

Da je naivno to se od dečje priredbe i očekuje i nije za zameranje. Diletantizam sa kojim se odrađuje ovo godišnje moranje i pored zanemarivanja svih školskih obaveza nedeljama pred praznike, to je bolno za gledanje.

Na britanskom ostrvu ovo je, slovom i brojem, jedna jedina prilika za roditelje da na jednom mestu vide okupljene đake i nastavnike i da, podrazumeva se, pozitivno ocene sve školske napore da se hrišćanski moral spusti na nivo dečje logike.

Varijacije na istu temu

Ne znam da li zbog sve izraženijeg problema udaljavanja crkve od vernika i opšteg nezavidnog stanja vere u narodu ili što je neko, poput nas nesrećnika u gledalištu, osuđenih na jednu istu, do zla boga dosadnu školsku božićnu produkciju, procenio da je došlo za vreme za varijacije na istu temu, ali počesmo, od nedavno, sa zanimanjem da iščekujemo ovu priredbu.

Od pre nekoliko godina, školski prikazi Hristovog rođenja i mada sa neizbežno istim zapletom, obiluju novim karakterima, pozajmljenim iz bajkovitih ili baletskih predložaka, sa alegorijskim vrednostima.

Pisci skripta, kojima je ovaj značajan posao dodeljen na državnom nivou, ozbiljno se trude da u svoje delo unesu i dozu humora i zabave i na taj način narodu pruže ono u čemu ih Božić nesumnjivo raduje.

Kao po nacionalno omiljenom, dobro oprobanom receptu za uspešan mjuzikl, preovlađuje pesma, igra i smeh. Pa i ako zbog neuvežbanih i bojažljivih dečjih glasića, pola ne možemo ni da čujemo, a još manje da razumemo, bar ne moramo, kao nekad, uz privid dostojanstva, da se trudimo da, uz velike napore, sakrijemo osmehe. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.