Izdvajamo
Politička korektnost
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Politička korektnost

Politička korektnost

Politička korektnost nam je suštinski oduzela pravo na slobodu govora. Savremeni čovek živi u zabludi uživanja sloboda, posebno kad se one tiču razvijenih novih oblika komunikacija.

To što su oblici komunikacije brojni, ne znači da su slobode veće. One, naprotiv, postaju manje, mada privid širine i demokratičnosti misli i govora postaje sve veći.

Ljudi danas raspolažu obiljem informacija i to ih drži u ubeđenju da raspolažu istim takvim obiljem znanja. Da li to znači da smo pametniji i sposobniji nego što su slabo informisani ljudi u prošlosti bili?

Mi biramo kako ćemo biti informisani, dok većina zapravo, kvalitetom izbora, bira da ostane neinformisana. To na šta su ljudi medijski usmereni da gledaju, čitaju i komentarišu ne zaslužuje ni delić vremena ni energije na tome protraćene.

Veći broj televizijskih ekrana ne podrazumeva veću, nego potpuno drugačiju informisanost, jednako kao što pristup internetu ne podrzumeva pristup znanju i informacijama, iako ga značajno olakšava.

Savremeni svet savremenom čoveku malo toga stvarno potrebnog daje. Koliko se više daje, toliko se još i više oduzima. Ali postojeća fluktuacija između starih potreba i mnogobrojnih novih načina njihovog zadovoljenja stvara privid da se nešto nekud stalno pomera.

Korektnost sputava slobodu

Svest i potreba otvorenog izražavanja postoji, ali je veoma uspešno sputana barijerama dobrog ukusa, eventualnog konflikta i aktuelnih sistema vrednosti.

Politička korektnost u Britaniji od nedavno dominira i tamo gde se oduvek očekuje zdrava nesputana komunikacija i blistavost novih ideja. Univerziteti i instituti su prepušteni onima koji mnogo „ne talasaju“. Najbolji predavači odlaze (čuvena feministkinja Džermejn Grir je jedna od njih), jer ni tu ne mogu da da dozvole sebi slobodu, korektnošću nesputanog, govora i mišljenja.

Kako uopšte možemo pomisliti da smo slobodni da izgovaramo ono što mislimo, ako o svom mišljenju ne možemo i nemamo s kim da raspravljamo. Demokratija se zasniva na argumentovanom sukobu mišljenja.

Ideje o korektnosti su nametnute, prihvaćene i masovno raširene raznim razvijenim vidovima savremene komunikacije i ne dao vam bog da se usudite da se tome suprotstavite. Ukoliko se odlučite da, po bilo koju cenu, svoje mišljenje ipak iznesete, sami se svrstavate u jednu od dve korektnošću neosvešćene kategorije – nerazumne i neuviđavne ili psovače i mizantrope.

Mašemo slobodama kao zastavama

Posebno mi je zanimljiva naša balkanska ideja o slobodi govora, koja se u potpunosti izjednačava sa politički korektnim granicama izražavanja. Mi Balkanci svojim slobodama volimo da mašemo kao zastavama. Utrkujemo se da iz sveta visoke demokratije što pre uvezemo političke slobode, ali smo daleko uspešniji u prihvatanju barijera za primenu tih sloboda.

Kao i svi savremeni doprinosi demokratije, uvezeni sa zapada i politička korektnost u nas gubi smisao postojanja, jer služi kao zapreka stvarnoj slobodi govora. Niko se kod nas ne sme usuditi da izjavi išta u suprotnosti sa trenutno aktuelnim i uspešno uvezenim zapadnjačkim modernim modelima slobode mišljenja, ponašanja, seksualnosti… života.

De usudite se da javno negde iznesete svoje mišljenje, ako se ono kosi sa opštim idejama o onom što je korektno i prihvatljivo.

Neslobodni su oni koji ne misle unisono. Pa sad vi meni kažite da se to ne zove masovna zabluda u masovnoj kulturi zapada.

Oni sa istoka – balkanskog, bliskog ili dalekog priučavaju se, vekovima, da se prilagode zapadnjačkim okvirima slobode govora i mišljenja. Nije lepo puniti zatvore neistomišljenicima, kad ima drugačijih sofisticiranih metoda za borbu sa neposlušnim usijanim glavama. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

2 comments

  1. tanana je ta granica, korektnost vs sloboda izrazavanja. treba biti vrlo sofisticiran da kazesh javno svoje mishljenje a da ne uvredish nekoga. Mislio sam da su Britanci majstori jezickih vratolomija, ali vi ste me razuverili

  2. Slobode i neslobode, večite su teme, dok ne postanemo potpuno ili delimično robotizovani. Treba uživati u njima dok ih još ima, jer će potonje generacije biti lišene ovih smicalica.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.