Uzbudljivo englesko leto

Ovo je evidentno bilo uzbudljivo englesko leto. Ne može mu (letu) se zameriti ništa.

Izneverilo je i razočaralo i one večne engleske optimiste koji svaki sunčan dan dočekuju u papučama i šorcevima.

Sa svoje strane, čak su i vremenske prilike doprinele da ovo bude leto za pamćenje. Ovde je inače sve nalik vremenu – potpuno ili umereno oblačno, uz malo ili mnogo padavina, sunce se tek tu i tamo pomalja – sve u svemu bez naglih promena.

E, ovo se leto baš zainatilo, neće mu se da bude jedno sasvim obično englesko leto, pa to ti je.

Ne dešava se to u ovim krajevima da premijer podnosi ostavku, a dobili smo sad i novu vladu. Naglo se među naivnima raspoloženje popravilo. Kažem ja, važna je promena. Sad uludo veruju da će ih nova vlada uvesti u novo bolje doba.

Tako je to na političkom severu, tu u politiku još nisu prestali da veruju. Ovde još ima nade za svakojake grlate političare, ovde još neko sluša, dok neko drugi lepi plakate.

Najinteresantnije među poslednjim trendovima je mahnito englesko traganje za irskim korenima. Posle milionskih zahteva za izdavanje pasoša, Irska je morala da apeluje na potencijalne buduće sunarodnike da se suzdrže i pričekaju, dalek je put još do izlaska iz Evropske unije.

I sportska i politička prognoza izneverila

Nije u ovogodišnjim letnjim pripremama manjkalo ni političkih ni sportskih uzbuđenja – za svakoga ponešto i sve dovoljno značajno i nezaboravno. A hleba i igara nikad dovoljno!

Ko bi mogao da se požali da ove godine nije uživao u iznenađujućim događajima na sportskoj, a ništa manje i na političkoj sceni. I sportska i politička prognoza dala je rezultate van svih očekivanja. Prosto nema kraja uzbuđenjima.

I mi koji ne pratimo fudbal, sa oduševljenjem smo pozdravili neverovatan uspeh malog engleskog fudbalskog kluba. Nismo stigli pošteno ni da predahnemo, počela je sezona političkih prepucavanja sa nesmanjenom količinom uzbuđenja, izneverenih nada i promašenih očekivanja.

Rezultati referenduma su većini Engleza i neengleza podjednako, ubili volju za dalja prognoziranja i prazna nadanja, kad sasvim neočekivano, svetski kup u fudbalu dogrejao je strasti iznova.

Englezi su ispali u fudbalu, kao što su ispali sada već u mnogo čemu, ali zato su Irci i Velšani ostali kao ponos svojih malih nacija u inat svojim prepotentnim sunarodnicima. Sad još samo da se Škoti i zvanično odluče na raspisivanje novog referenduma – biće mi puno srce. Nije mi stalo do fudbala, ali mi je stalo do malih nacija, a Škotska ostaje moja tiha patnja.

Dok većina sanja o Havajima i Balearima, ja maštam o škotskim brdima. Budu li se otcepili, eto mene ponovo u Evropi. Treba samo da ubedim svoju neposrednu okolinu da nam severni vetrovi i hladne kiše ne mogu ništa.

Možda mi se konačno ukaže prilika za ostvarenje te davne želje i pruži nova prilika za novo razočaranje. Iskustva su me naučila da se nadam razočaranjima. Kad pogledaš, nije se ni čuditi, dok drugi traže mesto za sunčanje, ja sebi tražim brdo za penjanje.

Želim vam, dakle, bezbedno i lepo sunčanje, a ja odoh nekud gde je manje sunca, a više uzbrdica.

Nešto se mislim, i onako niko više ništa ne čita, a leto je tek opravdanje da se ništa ne radi. Eto razloga da se ulenjim i ja. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.