Zašto mali dečaci piške u ženskim toaletima?

Zašto mali dečaci, pre nego što stasaju u velike čike, koji rešavaju, a i prouzrokuju, svetske probleme, redovno piške u ženskim toaletima?

Nije da mi ovo pitanje ne da da spavam noćima, ali se evo, od kad sam se sa letnjeg odmora vratila, pitam šta nagoni mame (ne tako) malih dečaka da ih uporno uvode da se ispiškavaju u ženskim WC-ima.

Toga sam se, putujući po Evropi, na sve strane nagledala. Kud god da se zaputite vi usput, naravno, s vremena na vreme, hteli ne hteli, morate i da stanete, pa i da piškite. I svuda na putu ista slika, nezavisno od državnih i kulturnih razlika.

Redovi pred ženskim toaletima

WC-i na autoputevima nisu naročito rado posećena mesta, iz svima razumljivih razloga. I uz sav trud i rad zaposlenih imigranata uvek je to, manje ili više, smradom zagušeno mesto.

S tim na umu, zaista ne razumem zašto je problem dozvoliti dečacima da se priključe odraslim predstavnicima svog, po svemu pa i po neprijatnim mirisima, jačeg pola i, makar u tim trenucima nužde, olakšaju život svojim i ne samo svojim majkama.

Problem sa nuždom se tu, pak, ne završava. Scenario je isti i na svim drugim visoko posećenim mestima – restoranima, bioskopima, pozorišnim intervalima… Otegnu se uvek redovi pred ženskim toaletima i na sve to mame malih dečaka obavljaju dva posla, za sebe i svog malog sina. Muškarci lagano ušetavaju u svoje muške toalete, sa rukama u džepovima, jer ručice njihovih sinčića drže mame, koje u redovima, u večnim gužvama čekaju pred ženskim toaletima.

Nekoliko pitanja o klozetskim veštinama

Kakvim volšebnim opravdanjima su tate malih dečaka oslobođene obaveze da ih odvedu do muškog toaleta? Stvarno moram da se zapitam da li je neophodno da male dečake mame vode i izvode iz WC-a.

Moraju li brižne majke svojim sinčićima da pridržavaju male piše kojima zapiškavaju ženske WC-e? Da li je ponosnim očevima povređena čast ako se oni bave ispiškavanjem svojih muških naslednika?

Da li se to uobičajeno tako i kod kuće obavlja i kako se ovaj problem u školi rešava? Nije u opisu radnog mesta nesrećnih, svugde potplaćenih prosvetih radnika da decu, za školu stasalu, uče korišćenju toaleta. Ako su devojčice ovaj deo predškolskog odgoja uspešno savladale, šta sprečava dečake da jednako dobro tu klozetsku veštinu usvoje.

Iz razloga sasvim iskrenog nerazumevanja, oprostićete mi na direktnim pitanjima.

Naopaka podela

Kad već živimo u smradu daj da se proveselimo na temu toaleta, pomislićete! Ne, nije mi to bila namera.

Naprotiv, izražavam iskrenu začuđenost zbog ove naopake podele posla među mamama i tatama. Zašto se malim dečacima i pored sugerisane dominantne uloge među polovima, ne ukazuje ispravno kuda treba da se upute kad se nađu ispred toaleta.

Primetićete uostalom da muškarcima, čast retkim izuzecima, naročito ne smeta da se olakšaju uz kakvo drvo, prosto okrećući javnosti leđa, kad ih nužda na to pritera. Jadne žene trpe svoju muku dok god ne pronađu za to određeno i označeno mesto, a neretko za taj luksuz moraju i da plate, bez obzira na smrdljivi kvalitet usluge.

Potpuno je dakle meni, ženi bez muškog potomstva, nejasno zašto se, u ovom duhu nadmoći podizani muškarčići, ne mogu uputiti prema vratima sa nacrtanim čikama. Za to ni pismenost nije neophodna. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

Vladislava Erdeljan

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.