Svetla budućnost daljinskog upravljanja

Nemojte me držati za reč, u ovom pogledu potpuno sam neuka, ali biće da nam se smeši svetla budućnost pametnih mašina.

Čeka nas, samo što nije stigla, budućnost daljinskog upravljanja.

Bez imalo našeg napora i truda, kućni aparati će za nas sve obavljati sami. Neće biti brige, ni zaborava uz misleću tehnologiju budućnosti. Iz velikih daljina, pritiskom na dugme, sve će moći da se aktivira i pokrene i kad nas nema.

Pruža nam se prilika da, koristeći razne daljinske upravljače, programiramo svakodnevni redosled uobičajenih događaja.

A biće da se i tu varam, verovatno će sve mnogobrojne sprave za daljinsko upravljanje zameniti jedna, sebi dovoljna, inteligentna mašina. (Tome se iskreno radujem, pošto ne mogu nikako da izađem na kraj sa postojeća četiri TV upravljača. Ko će da popamti gde se šta pali i gasi! Pozdravljam dakle nove misleće sprave za upravljanje.)

Kao da Bog netremice gleda

U ovim našim bivšim zemljama Balkana, ljudi su već u svojim budućim životima. Tehnologija tek treba da ih dostigne, jer oni telefone već koriste u sve moguće svrhe.

Pametni telefoni su odavno masovno prihvaćeni kao jedino sredstvo komunikacije, vizualizacije… Ljudi su već navikli na pametan telefon, kao na dodatnog člana porodice. Još jedna njegova i to sveobuhvatna funkcija biće sigurno radosno dočekana. Ništa više Balkancima neće biti potrebno, sem jednog pametnog telefona.

A kako će tehnologija pametnih kućnih aparata promeniti život prosečnog Engleza?

Taj tek što se našao oduševljen novim dostignućima, kad eto ti vraga i to u liku, ni manje ni više nego ruskog prisluškivača. Nije šala, stigla objava u medijima da će najnovija tehnologija omogućiti vekovnim ruskim neprijteljima da špijuniraju živote engleskog naroda.

Programirani kućni aparati omogućiće stranom neprijatelju da ima uvid u englesku dnevnu rutinu, te će moći da ih iznenadi (ne samo) na spavanju. Zabrinuli se Englezi kako će im nevaljali Rusi pokvariti još neostvarenu sliku blagostanja budućnosti.

Saznaće ruski neprijtelj koliko često Englez ne koristi kuhinju, koliko loše hrane čuva u frižideru i koliko često zgreši uzimajući keks uz čaj dnevno. Skoro kao da ih dobri Bog netremice gleda.

Uvežbamo prstiće i pritiskamo dugmiće

Sve je oko nas postalo pametnije, samo smo mi postali blesaviji. Okružujemo se pametnim mašinama, ali nas to ne čini ni malo sposobnijima, naprotiv, ljudi postaju poluinvalidi ako ostanu bez telefona.

Na daljinsko upravljanje upravljamo svojim životima. To što ne možemo da nahranimo gladne, sprečimo ratove i zaustavimo mržnju, ne treba da bude prepreka za razvoj novih tehnologija. Zna se, uostalom, šta kome pripada.

Dozvolite da se zadivim nesumnjivim razvojem i izvanrednim napretkom civilizacije, koja se smelo kreće u susret nesagledivim dostignućima.

Kud je sve čovek stigao, a sad je i samoga sebe prestigao! Kao u davnim futurističkim vizijama, jednim pritiskom na dugme svet počinje da se kreće i sve se samo odigrava. Neće više biti potrebe da ustajemo, da se pomeramo, biće dovoljno samo da uvežbamo prstiće i pritiskamo dugmiće.

Granice treba pomerati, tu nema sumnje. Šteta je samo što granice ljudskog uma često ostaju nepomerive i tamo gde ih direktno dotiču nova dostignuća.

Sve se uglavnom svodi na infantilno oduševljenje novim spravama za upravljanje. Kako sad stvari stoje, treba se ozbiljno zapitati da neko iz zasede već odavno ne upravlja našim životima. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.