Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Poznati smo po slavljima u koja se ulažu novac i energija. Postoje praznici i datumi koje slavimo i obeležavamo u Srbiji kako ne bi trebalo.
Mnoge praznike ne slavimo na pravi način, a neki od njih zapravo i nisu (naši) praznici. Pošto volimo da kopiramo američke i zapadnoevropske vrednosti, čudno je da još nismo počeli da slavimo Dan nezavisnosti, Dan zahvalnosti, Dan poklona (Boxing Day)…
Noć veštica ili Sveti Luka?
Omiljena rasprava u domaćoj javnosti, kad je u pitanju proslava Noći veštica, traje godinama. Uglavnom se u jesen javlja famozno pitanje da li se 31. oktobra proslavlja Noć veštica ili Sveti Luka.
Pravoslavci će rado odbaciti Noć veštica uz omiljenu konstataciju da nije Noć veštica nego je Sveti Luka tog 31. oktobra. Ali, zašto ne bi moglo da bude i jedno i drugo? Neka svako slavi šta god hoće.
Većina velikih Srba je zaboravila da Noć veštica ima svoje korene u paganskim običajima karakterističnim za celu Evropu. Zanimljivo, zadušnice se obeležavaju u isto vreme.
Stari slovenski tradicionalni običaji proslave poklada imaju sličan koncept. Njima se danas proslavlja početak velikog posta uoči Vaskrsa; ipak, koreni ove svetkovine su paganski, isprva se pokladama obeležavao kult Sunca i dolaska proleća.
Tokom proslave poklada često se u nekim krajevima pali obredna vatra, gata, naročito uz pomoć jaja, bogato se gosti, igra i peva, a sve to u kostimima koji bi trebalo da budu od životinjske kože, a često u cilju teranja zlih sila. Liči na Noć veštica, zar ne?!
Black Friday
Black Friday, tj. Crni petak trebalo bi da bude praznik – kupovine. Dolazi posle praznika, i to američkog: posle Dana zahvalnosti.
Američki trgovci su shvatili da je to odličan trenutak da se ljudi motivišu da „otvore novčanike“. A kada jednom počnu neće prestati sve do Nove godine i Božića. Pazari će biti veliki, zarade ogromne, a deca i porodice srećni zbog lepih poklona. Sistem funkcioniše već više od 100 godina.
A kako funkcioniše i zašto smo u Srbiji pogrešno shvatili Crni petak?
Black Friday podrazumeva velike, OGROMNE popuste koji nekada budu i 90 posto. Prodavci svesno daju proizvode u bescenje kako bi motivisali kupce da troše. U pitanju je psihološki trik koji veoma atraktivnim ponudama zaista pokreće prazničnu atmosferu i potrošnju.
Ali, naši trgovci su, naravno, pogrešno smislili… Genijalno su se setili pa su mnogi napravili ceo novembar popusta, ontavorev očekujući da će cela Srbija da pohita i isprazni im skladišta. Ideja „spustićemo cene za 10 posto a ljudi će sve kupovati kao ludi“ obično ne funkcioniše.
Mnogi koriste i omiljeni trik sa popustima „do“, recimo „do 50 posto popusta“. A to znači da je većina proizvoda bila minimalno snižena ili čak ni malo. Neki su čak i povećani cene da bi ih onda „kao“ spustili.
Rezultat? Veliko ništa, kao i obično u Srbiji…
Srpska slava
Pitate se, šta će slava na ovoj listi? Zato što su neki u Srbiji pogrešno shvatili i slave.
Kako danas izgleda srpska slava? Tako što se okupi kurta i murta i onda žderu i piju kod domaćina koji potroši pravo bogatstvo da bi organizovao slavu koja mu na kraju i presedne. Znamo ljude koji ne idu u crkvu (znate i vi, sigurno, bar nekog), ne odnesu slavski kolač kod sveštenika. Znamo ljude koji nakupuju petarde i rakete pa divljaju i uznemiravaju ostale misleći da se tako slavi slava…
Pa, znate li šta ima novo? To što slavite onda i nije slava!
I poenta slave nije u sarmama, pečenju i pucanju, nego u PORODIČNOM okupljanju, zbližavanju porodice i proslavljaju pravoslavnih vrednosti, vere, nade i ljubavi.
Nova godina, „srpska“ Nova godina ili pravoslavna Nova godina?
Maltene, ceo svet dočekuje Novu godinu 31. decembra, mada je većini hrišćanskih vernika važniji Božić nekoliko dana ranije.
U Srbiji, pravoslavci prvo ne dočekuju (katolički) Božić kao što to rade npr. grčki pravoslavci; onda, dočekuju Novu godinu 31. decembra, pa dočekuju Božić (po Julijanskom kalendaru), pa onda opet Novu godinu (po Julijanskom kalendaru), a većina je i ne dočekuje pošto je nema u državnim praznicima i ako pada radnim danima – radi se sutradan – znači, nije praznik.
Država i crkva nikako da se usaglase, pravoslavci su zbunjeni već stotinu godina!
Dan zaljubljenih, Sveti Trifun ili Sveti Valentin?
Famoznog 14. februara širom sveta se obeležava Dan zaljubljenih, među katolicima Sveti Valentin, a među pravoslavcima Sveti Trifun.
Dan zaljubljenih zapravo proističe iz katoličkog praznika, jer se Sveti Valentin već od 15. veka povezuje sa praznikom ljubavi. U pitanju je praznik koji uglavnom proslavljaju parovi slaveći svoju ljubav, razmenjujući poklone, ljubavna pisma i izražavajući svoja osećanja.
Sa druge strane Sveti Trifun, predstavlja zaštitnika vina, vinarada i vinograda. Iako ovaj svetac nije povezivan sa zaljubljenima, možda se crveno vino može povezati upravo sa tim.
A zašto smo ovo pogrešno shvatili?
Prvo, da ponovimo, svako neka slavi i obeležava šta god hoće. A drugo: zar nam je zaista potreban zvanični praznik da bismo proslavili ljubav? Zar ne bi trebalo da ljubav slavimo svakog dana?!
Dan žena – 8. mart
Dan žena se u Srbiji obeležava 8. marta tako što muškarci kupuju ženama karanfile i verovatno ih tog dana neće pretući.
Umesto tog jednog dana koji se obeležava besmislenim poklonima, trebalo bi svakog dana da se podsetimo da je od 1. januara do 31. decembra 2018, najmanje 30 žena ubijeno u Srbiji a to su uradili njihovi partneri ili članovi porodice!
Trebalo bi svakog dana da se podsetimo da žene zarađuju manje a rade više, da majke često ostaju bez radnog mesta posle porodiljskog bolovanja, da su žrve (porodičnog) nasilja. Trebalo bi da se setimo i da je svaka treća devojčica u Srbiji seksualno zlostavljana.
Osmog marta, izvolite: organizujte predavanja, tribine, skupove, proteste. Manite se cveća!
Praznik rada – 1. maj
Praznik rada je u Srbiji praznik roštilja, opijanja od ranog jutra i masovnih tuča, ponekad i paljenja šuma, ali uvek praznik đubreta u parkovima i šumama.
Zapravo, 1. maj bi trebalo da bude dan kada se radnici bore za svoja prava. I ne: nije u pitanju komunistički praznik, ako ste to pomislili.
Prvog maja, izvolite: organizujte predavanja, tribine, skupove, proteste, demonstracije. Manite se krkanja!
(K. Tomović, N. Nikolić, N. Mandić; danubeogradu.rs)
